PROBLEM TRAMVAJA
(Paradoksi) Da li ćete u odsudnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi? Ova čuvena dilema, prikazana na ilustraciji, u modernoj je filozofiji poznata kao problem tramvaja (trolley problem), što je naziv koji se ustalio i kod nas poslednjih godina.
Naizgled lako rešiv, problem zadire u najdublje probleme savremene etike i već pola veka izaziva žustre polemike u filozofiji, psihologiji, matematici i popularnoj kulturi.
Naime, u osnovnoj postavci slavnog problema postoji tramvaj koji bez vozača nekontrolisano juri šinama (mada to može biti i vagon ili dresina), a vi kao skretničar stojite na račvanju pored poluge kojom možete preusmeriti tramvaj na različite tračnice. U ovom misaonom eksperimentu vi niste ugroženi, ali ste u dilemi – ako sledite pravilo da nikada ne treba ubiti ljudsko biće, ma šta da je razlog i zato ne povlačite polugu, tramvaj će nešto kasnije ubiti pet vezanih ljudi. Šta ćete učiniti?
Mada savršeno hipotetički, nalik na tolike druge filozofske paradokse, problem tramvaja poslednjih godina postao je vrlo praktičan i to ne zato što tramvaji najednom luduju na šinama, a unaokolo leže grupe vezanih ljudi.
Naime, sa ubrzanim razvojem pametnih, autonomnih vozila kao što su Google automobili, ovakve dileme su postale pitanje algoritma – da li u nekoj kritičnoj saobraćajnoj situaciji pametno vozilo treba da donese takvu odluku da ubije čoveka, ako će time poštedeti više života?
Ako vam izbor da ubije jednu osobu deluje kao jedini ispravan, da li se vaše mišljenje menja kad se i sami nalazite u pametnom vozilu i mašina u nekom trenutku odluči da spase grupu pešaka tako što udariti u zid i ubiti vas? Ili vozila treba da čuvaju život vozača po svaku cenu? Da li ćete radije kupiti vozilo proizvođača koji uz drugu opremu u kolima reklamira i takav moralni algoritam?
Nedavno je na čuvenom američkom univerzitetu MIT, u okviru Media Lab-a, napravljena takozvana Moralna mašina kako bi se ispitali stavovi ljudi o ovom pitanju. Istovremeno, značajan broj istraživača pokušava da shvati šta bi ljudi zaista uradili, pa se na ovu temu objavljuje mnogo studija koje pokazuju da bi se većina ljudi opredelila “konsekvencijalistički”, za takozvano unapređenje vrednosti i spasila više ljudi. No, problem svih tih istraživanja je što ispitanici skoro uvek znaju da je pitanje koje rešavaju hipotetičko.
Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu pre sedam godina sproveli su poznatu studiju u okviru koje se 90 odsto ispitanika izjasnilo da bi povuklo polugu i spasilo pet ljudi, a slične nalaze dobili su i drugi istraživači. Procenat je nešto niži kad se ispitanicima kaže da je vezana osoba njihova žena ili muž, mada nije jasno da li neke ispitanike to i dodatno motiviše. Zanimljivo je inače da su u jednom istraživanju ispitivani isključivo filozofi među kojima se samo 68 odsto izjasnio da bi spasilo pet ljudi.
Kako bi se dobio što realniji odgovor, sada su istraživači sa Univerziteta Gent u Belgiji napravili pravi eksperiment. U eksperimentu čiji su nalazi početkom ovog meseca objavljeni u časopisu Psychological Science umesto ljudi korišćeni su miševi, a ispitanici su pritiskali taster kojim odlučuju da li će ubiti jednog miša ili njih pet.
Kako piše časopis New Scientist, ispostavilo se da se 84 odsto ispitanika odlučilo da spase pet miševa. No, nevolja i sa ovim eksperimentom je što su ispitanici shvatili da miševi neće biti ubijeni – čak 55 odsto ispitanika nije poverovalo u priču da će im nauditi ako pritisnu taster.
Mada je postojao i u ranijim epohama, problem tramvaja je 1967. definisala britanska filozofkinja Filipa Fut (1920-2010). Nakon njene verzije, nastalo je više izmenjenih varijanti ove etičke dileme. U jednoj od njih problem ima hirurg koji bira da li da uzme organe od jedne osobe kako bi spasao pet života, u drugoj vi birate da li sa mosta baciti debelog čoveka na prugu i tako zaustaviti tramvaj, u trećoj skrećete voz tako da udari u kuću u kojoj žrtva nevino spava, nesvesna situacije.
Prema neproverenoj, ali poznatoj urbanoj legendi, dvadesetih godina prošlog veka jedan železničar se na skretnici zaista našao u sličnoj dilemi. Navodno je izabrao da skrene voz i spasi pet života tako što je ubio svog četvorogodišnjeg sina. Ovaj primer, mada nije potvrđeno da se zaista desio, obrađivan je u filmovima, ali i u teoriji kao analogija biblijskog žrtvovanja deteta.
—–
Tekst: Slobodan Bubnjević
Ilustracija: David Navarrot/Cienciacognitiva