PROFIL NE ČINI ČOVEKA
Priča počinje na konferenciji psihologa u Honoluluu 1980. godine. Tom prilikom je poznati američki psiholog Luis Goldberg, zajedno sa još trojicom kolega, izneo seriju argumenata da se za opisivanje ličnosti koristi model sa pet faktora, koji je nazvao Big Five: ekstrovertnost, otvorenost, saradljivost, savesnost i neuroticizam.
Mladi doktorand iz Varšave, Mihail Kosinski, nakon što je 2008. godine stigao na Kembridž, pomislio je da bi se podaci o ljudima na osnovu kojih bi proverio rad ovog modela brže mogli sakupiti posredstvom društvenih mreža, nego kroz konvencionalne testove koji se obično rade na studentima. Zato se pridružio svom kolegi Dejvidu Stilvelu koji je razvio malu Fejsbuk aplikaciju za određivanje tipa ličnosti. Kosinski i njegov tim su najednom sa grupe od par desetina studenata prešli na statistike sa više miliona ispitanika.
Kosinski je onda došao na ideju koja će promeniti svet – predložio je da uporede ličnost koja je kroz aplikaciju uradila test sa njenim ponašanjem na Fejsbuk profilu preko koga je pristupila aplikaciji. Pravilnosti koje su odmah uočili podstakle su ih da utreniraju veštačku neuronsku mrežu tako da samo na osnovu Fejsbuk profila prepoznaje dimenzije ličnosti. Kako su rezultati bili sve bolji, počeli su da uviđaju da se osoba može izuzetno dobro opisati analizom njenog ponašanja na Fejsbuku.
Takozvani “Kosinski model” analize ljudskog ponašanja je u stanju da samo na osnovu nekoliko Fejsbuk lajkova ustanovi dimenzije ličnosti, a nakon što analizira 70 lajkova, zna više od većine njenih prijatelja, posle 150 više od roditelja, a nakon 300 lajkova više od bračnog partnera. Da li je ovaj psihometrijski model zaista toliko moćan da je čak uticao na izbornu pobedu Donalda Trampa i uspeh Bregzita? Šta o svemu tome misli Fejsbuk?
(Odlomak iz teksta Slobodana Bubnjevića iz upravo objavljenog časopisa “Elementi” broj 9)