PRVI NAUČNI EKSPERIMENT
Danas bio proglašen za čudaka, a cancel kultura momentalno bi ga izbrisala iz javnog života. O sebi je govorio kao o besmrtnom bogu, po zasluzi poštovanom od svih, „ukrašen vrpcama svetim i vencima ovenčan cvetnim“.
Empedokle, jedan od prvih antičkih filozofa, poreklom iz aristokratske porodice, ne samo da nije doživeo da ga proteraju i izopšte, već je imao veliko poštovanje umnih ljudi i naroda. Tvrdio je da može da upravlja olujama, da otklanja zlo, a pisao je i kako ga horde prate ulicom tražeći da ih izleči, da im proriče i daje savete.
I mada danas zvuči sasvim šašavo kako bi jedna takva osoba mogla biti nazivana značajnim antičkim misliocem, Empedokle je svojom kosmologijom i brojnim značajnim uvidima dao veliki doprinos ranoj filozofiji. On je smatrao kako je sve sazdano od kombinacije četiri elementa (zemlja, vazduh, vatra i voda) i dve pokretačke sile – ljubavi i mržnje. Izvodeći tu svoju tezu, Empedokle je došao na primer do shvatanja koje bi se moglo nazvati rudimentarnom idejom o evoluciji. U toj nasumičnoj kombinaciji elemenata i sila nastaju, prema Empedoklu, i neke čudnovate pojave i bića. Neka od tih bića, na primer hermafroditi ili ona koja imaju životinjske glave, a ljudska tela, nestaju onoliko brzo koliko su i nastala – preživljavaju i reprodukuju se samo dobro prilagođeni.
Nama je, međutim, Empedokle još zanimljiviji zato što se njemu pripisuje izvođenje prvog naučnog eksperimenta (Istorija filozofije, E.K. Grejling, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2023). Vazduh je za njega bio važan element jer je Empedokle tvrdio da je on fizička supstanca, a ne praznina. Dok su njegovi savremenici mahali rukama kroz vazduh tvrdeći da on u stvari ne postoji, da je ništa, Empedokle je svojim eksperimentom uspeo da ih ubedi u suprotno. Iskoristio je klepsidru, vodeni časovnih, što je glineni sud sa malom rupom – ventilom, koji se punio vodom. Na osnovu toga koliko je vode iscurelo, klepsidrom je meren protok vremena, zbog čega se ona smatra jednim od najstarijih mernih instrumenata koji je korišćen bar od 16 veka p.n.e. Empedokle je klepsidru koristio u svom eksperimentu tako što bi rukom zatvarao ventil na klepsidri i zatim je naopačke uranjao u more. Kada bi sklonio prst sa ventila, mehurići vazduha zarobljeni ispod klepsidre počeli bi da izlaze i putuju ka površini mora, dokazujući da vazduh zaista postoji, da nije ništa.
Fotografija prikazuje dva vodena časovnika, klepsidre, izložene u Atinskoj Agori. Gornja klepsidra je originalni primerak iz 5. veka p.n.e, vremena u kom je živeo Empedokle, a donja klepsidra je rekonstrukcija originalne gline.
Tekst: Marija Đurić
Fotografija: Marsyas/Wikimedia Commons