RIMSKA VATRA

Priča o vatrogascima čiji se – možda niste znali – dan obeležava upravo 4. maja, počinje u Starom Rimu pod prvim imperatorom Oktavijanom Avgustom kada je formirana vatrogasna brigada koja je brojala 500 ljudi. Međutim, početak ove istorije je bio vrlo neslavan.

Naime, osnivač i zapovednik brigade, bogati političar i vojskovođa Marko Licinije Kras, na vest da je buknuo požar, pohitao bi sa vatrogascima ka vatri. No, umesto – kako je to u poslednjih 2000 godina uobičajeno – da brzo i požrtvovano spasavaju ljude i gase vatru, oni bi samo stajali ispred buktinje i čekali Krasov znak.

A Kras – nalik preduzimaču – za to vreme bi pregovarao o sumi koju vlasnik objekta treba da izdvoji kako bi vatrogasci obavili svoj posao. Ukoliko cena ne bi bila dogovorena, građevina bi izgorela, a zatim bi Kras ponudio da otkupi ostatke.

U vreme vladavine rimskog cara Nerona obnovljena je ideja o vatrogascima. No, i sam Neron je optužen da je izazvao čuveni Veliki požar u Rimu u kom je izgoreo veliki broj impozantnih građevina. Slika poljskog slikara Henrika Sjemirackog u prilogu pod nazivom „Neronove baklje“ ilustruje dalje dešavanje – Neronovu kontraoptužbu da su veliki požar izazvali Hrišćani koji će zbog toga upravo biti kažnjeni – spaljivanjem.

Iako su neslavni počeci vatrogasnih službi ušli u istoriju, oni ne bacaju senku na težak i herojski posao koji vatrogasci obavljaju.

M.Đ.
—–

Ilustracija: Henrik Sjemiracki, „Neronove baklje“/wikimedia Commons