SABLASNIH 18 MINUTA
(Izvan fokusa) Nešto. Nešto neobično dogodilo se pre 4000 godina u udaljenim područjima naše galaksije. Sablasni radio signal koji je emitovan u tom događaju putovao je kroz kosmičko bespuće, dok su se na Zemlji smenjivale neke sasvim druge, lokalne istorijske prilike, da bi, kada je stigao do naše planete (a slučaj je hteo da to bude usred pandemije), izazvao iskrenu zbunjenost među astronomima.
Misteriozni signal sa izuzetno malom periodičnošću kakva u svemiru do sada nije zabeležena probudio je veliko interesovanje svetskih, ali i domaćih medija. Uzbuđenje je zbog toga prošle nedelje na trenutak bilo veće od onog koje pobuđuje kakav rat u najavi ili rasprava o tome koji sportista jeste, a koji nije vakcinisan, ali, stvari su se, naravno, brzo vratile u svoju uobičajenu medijsku normalu.
Zapad Australije, 800 kilometara severno od Perta. Kroz nepregledno prostranstvo crveno-smeđe zemlje, obrasle u sitno rastinje, takozvani buš, gde kiše nailaze retko, ali u velikim količinama, kretala su se prethodnih decenija samo ogromna stada ovaca i krava, da bi hiljade grla povremeno nadletali samo helikopteri australijskih stočara. Ovde, na usamljenoj stočnoj stanici Bulardi, nedavno su astronomi podigli radio teleskop koji je nazvan Murchison Widefield Array (MWA), a koji snima signale iz svemira u niskom opsegu frekvencija. Projekat MWA je ambiciozno zamišljen da pogleda u nebo na novi način, budući da se u višem frekventnom opsegu neprekidno snima i otkriva sijaset fenomena, dok se, ako se izuzmu pulsari, na nebu niskih frekvenci malo šta videlo.
Niko, međutim, nije očekivao otkriće nečeg tako sablasnog kao što su izuzetno jaki signali koje šalje (GLEAM-X) J162759.5-523504.3, što je oznaka za još uvek neimenovani, po svemu sudeći vrlo gust i vrlo namagnetisan objekat na udaljenosti od oko 4000 svetlosnih godina (što je, inače, vrlo malo za svemirske prilike, gotovo u galaktičkom komšiluku).
Naime, pomoću MWA teleskopa, objekat su otkrili astronomi sa Univerziteta Kertin u Zapadnoj Australiji, student doktorskih studija Tajron O Doerti i profesorka Nataša Harli-Voker, koje su mediji neizbežno poredili sa junacima popularnog filma Don’t Look Up. Njihovo otkriće je 27. januara objavio prestižni časopis Nature u radu pod nazivom A radio transient with unusually slow periodic emission, u kome O Doerti i Harli-Voker izveštavaju kako su pregledali arhivu snimaka MWA i našli da je objekat bio aktivan od januara do marta 2018. godine.
Još od šezdesetih godina 20. veka, astronomi love signale koji periodično nestaju i pojavljuju se, ali se to obično događa na par sekundi ili milisekundi. Takve signale ustaljeno emituju pulsari, što je naziv za rotirajuće neutronske zvezde, čudnovate, izuzetno guste objekte kakvi preostanu nakon eksplozije supernove. Pulsari se mogu zamisliti i kao svetionici čiji reflektor se okreće i čiji snop periodično pogađa brod na pučini, ali ovaj objekat po svemu sudeći nije pulsar.
Sablasni objekat koji su otkrili Australijanci ne emituje signal nakon par sekundi, kako to čine pulsari, nego na svakih – 18 minuta. Harli-Voker je u medijima objašnjavala prethodnih dana da do sada najsporiji pulsar ima periodičnost od 112 sekundi i ako je ovo pulsar, on bi morao da ima magnetno polje koje je 100 puta jače od bilo čega u svemiru. Objekat, naime, emituje signal koji traje od 30 do 60 sekundi, a potom ćuti, što se ponavlja na svakih 1091 sekundi (što je precizno 18 minuta i 11 sekundi).
Zračenje koje stiže sa (GLEAM-X) J162759.5-523504.3 je linearno polarizovano, što ukazuje na prisustvo jakog magnetnog polja, ali mada su astronomi prethodnih dana analizirali niz mogućnosti, nije ponuđeno konačno objašnjenje porekla ovog signala.
Između ostalih, razmatrana je i mogućnost na koju ste bez sumnje pomislili – da je signal potekao od vanzemaljske civilizacije. Naučnici, međutim, odbacuju ovu opciju jer signal pokriva preveliki opseg frekvencija da bi bio veštački – to zahteva izuzetno veliko ulaganje energije bez pravog opravdanja. Kako god, tajna zbog koje ovo sablasno telo ćuti punih 18 minuta, a potom emituje izuzetno snažan snop zraka, da bi opet zaronilo u osamnaestominutnu tišinu, nema za sada lako prihvatljivo obrazloženje, postajući tako još jedno od onih pitanja iz panteona neodgonetnutih misterija univerzuma.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Fotografija: GLEAM Team – Natasha Hurley-Walker – ICRAR/Curtin