SAMO VELIKI DEČACI VOLE BROKOLI

Nije baš previše ukusan, zar ne? Ovaj rođak kupusa uglavnom se nađe u našim tanjirima “zato što je to zdravo”.

I zaista veliki broj naučnih studija pokazao je da su efekti brokolija na naše zdravlje vrlo pozitivni. Poslednja takva koja je dobila veliku pažnju javnosti govori o uticaju na nivo šećera u krvi: prah koji sadrži koncentrisani ekstrakt brokolija mogao bi biti idealan lek za ljude sa dijabetesom tipa 2 jer snižava nivo šećera u krvi za 10 odsto.

Naime, kod osoba koje su razvile dijabetes tipa 2, telo slabije reaguje na insulin koji kontroliše nivo šećera u krvi. A previše šećera u krvi može izazvati čitav niz zdravstvenih problema, od srčanih, preko slepila i problema sa bubrezima, pa na dalje.

No, šta je to tako specijalno u brokoliju? Klice brokolija, ali i pupoljci odrasle biljke koje uglavnom jedemo, sadrže sulforafan i on je, u prvom istraživanju rađenom na pacovima, efikasno smanjivao nivo šećera u krvi ovih životinja. Zatim je u Švedskoj urađena studija na ljudima koja je pokazala, doduše na malom uzorku, da oboleli od dijabetesa koji su uzimali sulforafan, nisu morali da piju lekove.

Vođa ovog istraživanja, Anders Rosengren sa Unverziteta u Geteborgu je pojasnio: koncentracija sulforafana koju su dobijali oko 100 puta je veća od one koju bi uneli jedući brokoli za ručak. “To je kao kad bi pojeli 5 kilograma brokolija dnevno”. Pomenuto smanjenje nivoa glukoze u krvi za 10 odsto ne zvuči preveliko, ali naučnici su oduševljeni jer je to sasvim dovoljno da se izbegnu sve one komplikacije sa srcem, bubrezima i vidom. Do tablete ekstrakta brokolija moraćemo, doduše, da pričekamo još gotovo dve godine.

U međuvremenu, podsetimo i na druge velike studije. Pomenuti sulforafan je, slažu se istraživači, jedno od najsnažnijih antikancerogenih jedinjenja koje se mogu naći u hrani. “On povećava proizvodnju enzima u jetri koji uništavaju hemikalije–izazivače raka”, objašnjava Elizabet Džefri sa Univerziteta u Ilinoju. Studija iz 2011. pokazala je na primer da brokoli pomaže da se pluća očiste od štetnih bakterija, pogotovo kod pušača.

Efekti brokolija inače poznati su od davnina. Alan Touvejd, naučni direktor Instituta za očuvanje medicinskih tradicija Smitsonijan instituta u Vašingtonu traga za izgubljenim medicinskim znanjima iz prastarih rukopisa. On otkriva da bi Hipokrat, na primer, čoveku sa hroničnom glavoboljom prepisao pasirani krastavac, a onom sa stomačnim problemima kokošju supu i zelenu salatu. A što se brokolija tiče on je uglavnom korišćen za ginekološke probleme, sve do 3. veka p.n.e. od kada se upotrebljava i za lečenje problema sa varenjem i tetanus, a zatim od 1. veka i kod infekcija kože. U Starom Rimu smatralo se da građani treba da gaje brokoli u svojim baštama i koriste ga kao univerzalni lek za sve.

Dakle, sad kad znamo koliko je brokoli zdrav, vratimo se vašem tanjiru. Ispostavlja se da je ukus brokolija, mada neprivlačan, takođe vrlo interesantan (za analizu). Na Univerzitetu Zapadnog Sidneja u Australiji još 1993. napravljena je jedna zanimljiva studija: testirano je 600 dece uzrasta 5 do 18 godina godina. Oni su dobili zadatak da rangiraju razno povrće prema tome koliko im je ukusno. Na prvom mestu bez premca bio je kukuruz šećerac, a negde pri vrhu su grašak i šargarepa (povrće slatkastog ukusa), dok je brokoli u sredini, blizu paradajza u pečuraka. Na dnu su karfiol i prokelj (snažnog mirisa).

No, otkriveno je još nešto: osmogodišnji dečaci su 2 do 5 puta osetljiviji na osnovne ukuse, slatko slano, gorko i kiselo, u odnosu na odrasle, pisao je tada “New scientist” . Veliki dečaci mnogo više vole brokoli.

(M.Đ.)

—–

ILUSTRACIJA: Prateća ilustracija delo je ilustratora Naolita (Nacho Diaz). www.naolito.com