UVID U MARS
(Ažurirano*) U prostranu ravnicu Elizijum na Marsu, vulkansku oblast u blizini ekvatora, u ponedeljak, 26. novembra spustila se metalna ptica na tri noge, sa metar visokim trupom, krilima od solarnih panela raspona šest metara i dva metra dugom rukom – to je robot InSight, poslat sa Zemlje na Mars kako bi konačno ispitao njegovu unutrašnjost i ustanovio ima li u njemu možda života.
Sletanje na Mars, bez sumnje, predstavlja naučni događaj sezone i jedna je od najvažnijih misija američke agencije NASA poslednjih godina. Odmah nakon sletanja, NASA je objavila i prve sirove fotografije sa Marsa koje je na mestu sletanja snimio InSight.
Nakon šestomesečnog putovanja, koje je započelo 5. maja ove godine lansiranjem na raketi nosaču Atlas V sa kosmodromu Vandenberg u Americi, InSight je stigao do Marsa i nakon izvesnih manevara, ušao u njegovu atmosferu. Tokom šest minuta, bez kontakta sa kontrolom, InSight se bez ikakvih neočekivanih nevolja spusttio punih 128 kilometara do tla koje je dotakao pet minuta pre 21 čas u ponedeljak, 26. novembra. Ova faza putovanja izuzetno je opasna – značajan broj sondi poslatih sa Zemlje stradao je prilikom spuštanja na Mars.
Sovjetske rane sonde iz sedamdesetih godina prošlog veka, Mars 2,3 i 6, razbile su se ili bile oštećene, a slično su prošle i dve evropske sonde Bigl i Skjapareli. Američke sonde Mars Climate Orbiter i Mars Polar Lander, uz prateći Deep Space 2, uništeni su u atmosferi Marsa. Zapravo, pre InSight-a, do sada su na Marsovu površinu sa uspehom sleteli samo roboti sa Zemlje: Viking 1, Viking 2, Mars Pathfinder, Mars Rover, Feniks, Oportjuniti i Kjurioziti. Zato uspeh sa spuštanjem robota teškog 360 klograma na Crvenu planetu izaziva toliko uzbuđenja.
InSight će, kako mu ime nagoveštava, pružiti novi uvid u Mars. Izvorno se zvao nemaštovito Stanica za geofizička merenja, ali je NASA odlučila da mu napravi komercijalnije ime, akronim InSight od punog naziva: Interior Exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport. Cilj misije je da po prvi put pomoću raznovrsnih instrumenata, jedan zemaljski robot ispita kakva je unutrašnjost Marsa. NASA u ovom poduhvatu sarađuje sa velikim brojem evropskih partnera, a seizmički instrumenti su napravljeni u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.
Misija je inače bila odložena, kad je 2016. godine, zbog kvara na jednom od instrumenata, propušten pogodan prozor za lansiranje (kad su Mars i Zemlja u najboljem položaju), pa se čekala ova godina za sledeći pokušaj. To je izazvalo povećanje cene misije sa oko 600 na oko 800 miliona dolara. No, sredstva opravdava ultimativni cilj koji budi maštu velikog broja ljudi – da se na licu mesta upozna unutrašnjost planete na kojoj je nekad možda bilo života ili ga još uvek krije, a na koju će u narednoj deceniji krenuti i prvi brodovi sa ljudskom posadom.
S.B.
PRVI KONTAKT
Upućena na Zemlju posredstvom broda Odisej koji je u orbiti Marsa, sa InSighta je stigla fotografija koju je snimila kamera IDC na robotskoj ruci, a koja je snimljena kroz zaštitnu foliju na kamerama (slika gore). NASA saopštava da je srećna što je prilikom sletanja InSight promašio opasno kamenje koje se ovde vidi na horiznotu. Pre toga, NASA je objavila fotografiju prvog kontakta koja je sasvim prekrivena prašinom podignutom tokom sletanja, a koja je snimljena uz pomoć širokougaone ICC kamere (slika dole).
VIDEO ILUSTRACIJA SLETANJA
Video ilustracija objavljena dan pre sletanja, prikazuje kako su mogli izgledati završni trenuci sletanja i rasklapanje robota u ravnici Elizijum. Video je nastao od promotivnog materijala NASA. Američka agencija se, u svom stilu, postarala da događaj bude globalno vidljiv – na stotine TV stanica i sajtova su prenosili ključnu fazu misije. Čitaoci Nauke kroz priče su, takođe, mogli da prate NASA prenos sletanja na stranici Uživo.
—–
*Priča je ažurirana novim informacijama 26. novembra, u 22h, sat vremena nakon sletanja robota InSight na Mars
Foto i video materijal: NASA/JPL-Caltech