“SRPSКOG NOBELA ZA FIZIКU” OSVOJIO ILIJA ZELJКOVIĆ

Dr Ilija Zeljković je nagradu osvojiio za „za izuzetne doprinose proučavanju jako korelisanih superprovodnih materijala na bazi kuprata i kristalnih topoloških izolatora, kao i proučavanju superprovodnika sa Кagome kristalnom rešetkom“.

„Kagome struktura je fascinantna“, objašnjava dr Zeljković. „Teorija je decenijama unazad predvidela da takva struktura ima vrlo neobične elektrone, koji bi mogli imati egzotična svojstva“.

Naziv kagome struktura inače potiče iz japanskog jezika u kom se koristi da označi pletenu korpu sa rupama. Kao naziv za strukturu počeo je da ga koristi Kôdi Husimi (1909-2008), ugledni i uticajni fizičar sa Nagoja i Osaka univerziteta. Struktura se sastoji od malih trouglova koji okružuju svaki šestougao u kristalnoj rešetci.

„Kao takva, ima ogromne ‘rupe’ i centru svakog šestougla i u principu nije lako da takva bude stabilna u prirodi“, objašnjava Zeljković, dodajući kako su istraživači ipak u poslednjih nekoliko godina uspeli da naprave materijale sa kagome strukturom i da odmah na njemu počnu da testiraju postojeće teorije. „Veliki broj egzoticnih svojstava je vec otkriven u njima, kao na primer neobicna superprovodnost, ‘talasi’ elektrona na površini, i drugo.“, navodi Zeljković.

Dr Zeljković je inače završio Matematičku gimnaziju 2003. godine u Beogradu, a zatim osnovne studije fizike i računarstva 2007. godine na Vašington univerzitetu u Sent Luisu. Doktorsku disertaciju odbranio je na Univerzitetu Harvard 2013. godine na temu visokotemperaturnih superprovodnika na bazi kuprata. Glavni rezultati njegovog istraživanja iz tog perioda su objavljeni u najuglednijim žurnalima kao što su Science i Nature Materials.

„Još od osnovne škole sam voleo matematiku i fiziku. Ljubav prema fizici je prevagnula u gimnaziji uz pomoć moje profesorke fizike Nataše Čaluković, ali tada još nisam znao kojom oblasti fizike bih se bavio u budućnosti jer su me zanimale mnoge. Na fakultetu sam se bavio istraživanjem iz astrofizike. Na postdiplomskim studijama sam počeo da se interesujem za fiziku čvrstog stanja i tehniku skenirajuće tunelske mikroskopije. Svidelo mi se to što ta mikroskopija omogućava da vidimo atome i šta elektroni ‘rade’ u materijalima, i što mi je prvi zadatak bio da sa timom svojih kolega izgradim taj mikroskop. Superprovodnici su bili prva tema koju sam igrom slučaja počeo da istražujem, i ostali su mi jedna od dražih tema“, priseća se Zeljković.

Iako je mlad istraživač, celokupan njegov dosadašnji rad – istraživanje superprovodnika na bazi kuprata, superprovodnika na bazi gvožđa, kao i pomenutih superprovodnika sa kagome kristalnom strukturom – dr Zeljkoviću je, uz neka druga, obezbedio i uglednu nagradu „Marko Jarić“. Žiri nagrade, koji su činili akademik Zoran V. Popović, dr Jelena Radovanović, redovna profesorka Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Đorđe Spasojević, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odluku je doneo jednoglasno.

Inače, Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić“, koja nagradu dodeljuje osnovana je 1998. godine, sa ciljem očuvanja uspomene na život i delo Marka Jarića (1952-1997), a njena najpoznatija aktivnost je ova nagrada, koja se dodeljuje pojedincu ili grupi naučnika za izuzetne naučne rezultate u fizici. Nagrada koja se u medijima tradicionalno naziva i „srpski Nobel za fiziku“, dodeljuje se više od 25 godina, a finansijski je podržava Institut za fiziku u Beogradu. Tokom više od četvrtine veka, ovo priznanje su dobili naši najugledniji istraživači od kojih su mnogi, baš kao i Marko Jarić, poreklom iz Srbije, a rade na vodećim svetskim univerzitetima.

Objašnjavajući šta za njega predstavlja osvajanje „Marka Jarića“, dr Zeljković objašnjava kako mu je velika čast što je izabran za ovu prestižnu nagradu. „Ova nagrada upotpunjuje jedan krug – 20 godina od završene srednje škole dobijam priznanje za postignut uspeh iz fizike u zemlji i društvu odakle sam potekao. Veoma mi je drago da je moje istraživanje ‘prešlo’ granice i da je priznato kao uticajno u polju fizike čvrstog stanja od mojih kolega u Srbiji“, navodi dr Zeljković, kome će ova nagrada biti dodeljena na tradicionalnoj svečanosti u organizaciji Instituta za fiziku u Beogradu i Fondacije „Prof. dr Marko V. Jarić“.

Tekst: M. Đurić

Foto: B. Džodan IPB