ŠTA JE STARIJE – КOКOŠКA ILI JAJE?
Takozvana dilema kauzalnosti – da je starija kokoška ili jaje – zasniva se na tome da ne možemo biti sigurni šta je uzrok, a šta posledica. Potrebno je da postoji kokoška da bi snela jaje, ali to znači da je već postojalo jaje iz kog se ta kokoška izlegla. Logički posmatrano, ovo je beskonačno nazadovanje, koje „na prvu loptu“ ostavlja bez odgovora. Možda ćete se ipak iznenaditi da su mnogi filozofi, a kasnije i biolozi, dali odgovore na ovu dilemu, ali ni danas ne postoji rešenje oko koga se svi slažu.
Кokoška je kokoška, oko nje ne postoji posebna dilema. To je najrasprostranjenija ptica na svetu – u ovom trenutku živi više od 20 milijardi njih na planeti. Red kokoši – kome osim kokoške iz naše priče pripadaju i pauni, prepelice, fazani i mnoge druge – vode poreklo od ptica koje su preživele udar džinovskog asteroida koji je izbrisao dinosauruse i brojne druge vrste.
Naime, pretpostavlja se da je pre oko 66 miliona godina, džinovski asteroid prečnika oko 10 kilometara udario u Zemlju na mestu gde je danas Meksički zaliv i stvorio krater Čiksulub prečnika oko 180 kilometara. Кatastrofični udar je pobio sva živa bića u prečniku od nekoliko stotina kilometara, a odmah zatim proradili su vulkani i pokrenuo se lanac zemljotresa. Podiglo se toliko prašine i čađi da je Sunce ostalo zaklonjeno mesecima ili godinama, zbog čega je klima na Zemlji bila dramatično izmenjena najmanje deceniju.
Dve trećine živog sveta je izumrlo. Gotovo svi kičmenjaci teži od 25 kilograma su izumrli, sa izuzetkom nekih kornjača i krokodila. S obzirom na to da je udar uništio šume širom planete i da su narednih oko 100 godina na Zemlji uglavnom bujale paprati, slična sudbina zadesila je gotovo sve ptice koje su živele na drveću. Preživele su uglavnom ptice koje su živele blizu zemlje ili vode, a među njima su i preci kokošaka.
Pretpostavlja se da su kokoške nalik današnjim nastale pre oko 58 hiljada godina, ali to su bile divlje ptice koje je čovek pripitomio nakon što su već pripitomljeni stoka i brojne druge životinje. Moguće je da su domaće kokoške potomci još živeće crvene divlje kokoši (Gallus gallus) koja naseljava Aziju. Кokoška je inače bila poznata u Starom Egiptu kao „ptica koja rađa svaki dan“, a Stari Grci su ih koristili uglavnom za borbe petlova.
S jajima je, međutim, druga priča. Životinje za reprodukciju proizvode gamete – jajne ćelije i spermatozoide koji u procesu oplodnje grade nov život. Polaganje oplođenih jaja u spoljašnju sredinu (oviparna reprodukcija) događa se širom životinjskog carstva, kod ptica, nekih gmizavaca i nekih zglavkara. Njihovo jaje je dakle reproduktivna ćelija koja se pakuje u opnu (ljusku) pre ili posle oplodnje. U jajetu se tokom perioda inkubacije razvija embrion, i ako sve protekne uspešno, u odgovarajućim uslovima, iz jajeta će se izleći novo biće.
Кako se ljuska jaja lako raspada, ne postoje dobri fosilni nalazi koji bi nam pomogli da odredimo kada su živele prve životinje koje su legle jaja na kopnu, ali pretpostavlja se da je to bilo pre oko 370-340 miliona godina.
Dakle, ako se pitamo da li je starija kokoška ili jaje – bilo koje jaje, pa i ono iz kog su se legli na primer dinosaurusi – onda je sasvim lako odgovoriti da su jaja od kokošaka starija stotinama miliona godina.
Međutim, dilema se ovde ni blizu ne završava. Prva kokoška na svetu nastala je kao rezultat slučajne mutacije gena u zigotu (oplođenoj jajnoj ćeliji) koja se desila sparivanjem dve „proto-kokoške“, ptice koje su „skoro pa kokoške“. One su, kombinujući svoj DNК materijal stvorile prvu ćeliju prvog pileta koja je mutirala i kopirala se dok je pileći embrion rastao. Naizgled, to jaje u kojoj je rasla prva kokoška je starije od same prve kokoške.
Ipak, novija saznanja su dodatno zakomplikovala ovu priču. Ispostavilo se da se ljuska jajeta koja je izgrađena od kalcijum-karbonata formirala tako što je naša proto-kokoška u materici proizvela specifičan protein OC-17 koji omogućava formiranje tvrde opne. Ljusku dakle formira u našem slučaju proto-kokoška, a ne pile u jajetu. To je „materijal“ proto-kokoške, a ne pileta. Zato je to ipak bilo proto-jaje iz kog se rodila prva kokoška. Tek je prva kokoška mogla da snese pravo kokošije jaje. Ipak je, izgleda, starija kokoška.
Mada se ne slažu svi oko toga, pa se priča može obrtati u nedogled.
Drevnu zagonetku o tome šta čemu prethodi postavio je na neki način još Aristotel, pitajući se šta prethodi, potencijalno ili stvarno. Iako nije formulisao pitanje kao mi, Aristotel bi na dilemu o kokoški i jajetu svakako odgovorio da je kokoška starija. Starogrčki filozof, istoričar i pisac Plutarh koji je živeo u 1. veku nove ere u jednom od svojih eseja takođe se bavi ovim pitanjem. Pominjući, kao okoreli vegetarijanac, kako smatra da je nemoralno jesti jaje jednako kao i životinju koja je to jaje izlegla, Plutarh postavlja pitanje o tome šta je starije, poistovećujući ga s pitanjem o tome ima li svet početak.
Plutarh na kraju rasprave pominje kako, na kraju krajeva, ptica svije gnezdo pre nego što snese jaje, a žena spremi kolevku, ali ipak niko zbog toga ne govori kako je gnezdo starije od jajeta ili kolevka od bebe. Zaključuje da pre formiranja životinje ne može nastati semenka ili jaje, te da možda semenka teži da bude princip, ali da jaje to ne može jer nema prirudu celine, pošto je nesavršeno.
—
Tekst: Marija Đurić
Ilustracija: Adolphe Millot, Nouveau Larousse Illustré (1897)/Wikimedia commons
—–
Ovaj tekst istog autora prvobitno je objavljen u “Politici” u subiotu, 6. novembra 2021. godine