ŠTA JE UZROK ALCHAJMEROVE BOLESTI?

Nekoliko laboratorija na različitim stranama sveta, nezavisno jedna od druge, korak po korak došle su do odgovora na pitanje koje decenijama muči lekare, i milione ljudi širom sveta – šta uzrokuje Alchajmerovu bolest? Čak, izgleda da su otkrili i kako može da se zaustavi razvoj, pa i umanje simptomi ove strašne bolesti.

Svetski mediji od juče ujutro naprasno su počeli da predlažu da posetite zubara, ili neurologa, ukoliko vam desni krvare prilikom pranja zuba. Bolesti desni, naime, uzrokovane bakterijom Porphyromonas gingivalis, osim što uništavaju zube i oralno zdravlje, izgleda da uzrokuju i Alchajmerovu bolest. Toksini ove bakterije, međutim, mogu se blokirati lekovima i tako zaustaviti napredak Alchajmerove bolesti, ili čak umanjiti simptome. Ove godine biće započeta velika klinička studija kojom se ispituje dejstvo takvog leka, a pominje se i vakcina protiv Alchajmera, odnosno bakterije uzročnika.

Ukoliko klinička studija da rezultat kom se nada naučna zajednica, ovo bi se moglo smatrati jednim od većih otkrića 21. veka, s obzirom na to da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na svetu živi oko 30 miliona ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti. Svake dve decenije broj obolelih se udvostruči i trenutno je demencija (a Alchajmer je ubedljivo najveći uzročnik demencije) peti najčešći uzrok smrti. Bolest je mnogo češća u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, a najveća epidemija u narednim decenijama očekuje se u Kini i Indiji.

Simptomi se obično javljaju postepeno kao zaboravnost ili gubljenje kratkoročnog pamćenja ili pojma o protoku vremena, od oko 60. ili 65. godine života, ali bolest naglo napreduje i utiče na govor, samostalnost, kretanje, finu motoriku itd. Dijagnostifikovani pacijenti obično žive još tri do devet godina.

Za uzrokom Alchajmerove bolesti užurbano se traga decenijama i postojalo je mnoštvo hipeteza, od toga da uzrok ima veze sa genetikom, preko povreda glave do visokog pritiska. Jedna analiza pokazala je da su od 1998. do 2014. godine zabeležena 123 neuspela pokušaja razvijanja leka za Alchajmerovu bolest, a svaki takav pokušaj lečenja uzrokovao je žustru polemiku i veliko nezadovoljstvo u naučnoj zajednici, kao i među finansijerima istraživanja.

Nova otkrića vezana za toksine bakterije Porphyromonas gingivalis još su strašnija kada znamo da oko trećina ljudi ima oboljenja desni. Da li će svi oni u starosti bolovati od Alchajmerove bolesti?

Istraživači objašnjavaju da je za razvoj Alchajmerove bolesti vezana akumulacija proteina tau i amiloida u mozgu jer oni uništavaju neurone. Ta veza se ispituje već duži niz godina, ali nije bila dovoljno uverljiva. Naime, utvrđeno je i da je moguće da su oni prisutni u mozgu ali da ne izazivaju bolest i zato je ova pretpostavka u mnogo navrata napuštana i preispitivana.

Naime, analiza mozgova ljudi koji su živeli duže od 90 godina i do kraja života zadržali odlično pamćenje, pokazala je da čak i njihovi mozgovi, posmatrani pod lupom naučnika, pokazuju sve znake uznapredovale Alchajmerove bolesti, pre svega značajnu količinu amiloida i takozvani plak. Međutim, iz nekog razloga, bolest se nije ispoljila.

Aras Rezvanian sa Nortvestern univerziteta u Čikagu navodi da su ti ljudi imali nekakav mehanizam zaštite od toksičnih proteina i Alchajmerove bolesti, dok su drugi tvrdili da očigledno taj plak nema veze sa alchajmerom. Čak, pokušaj uklanjanja plaka dovodi do još goreg stanja, oticanja mozga…

Sada su izgleda konačno otkrili – amiloidi nisu uzrok bolesti, već način na koji se telo bori sa bakterijom, ali ne nužno i simptom bolesti. Naime, nedavna studija je načela ovu temu ispitujući vezu pamćenja i prisustva bakterije Porphyromonas gingivalis u krvi. Ispitanici koji su imali oralne probleme i visok titar nisu bili vešti ni u prostoj matematičkoj operaciji – oduzimanju brojeva. Što je bilo više bakterije, to je bilo i lošije stanje mozga.

Veza je zatim dokazana i testiranjem na miševima – čim su ih istraživači zarazili ovom bakterijom, miševi su počeli da stvaraju protreine u mozgu, a bolest je krenula da se razvija. Farmaceustka kompanija Cortexyme iz San Franciska, SAD, koja je vodila ovo istraživanje, dala je zatim obolelim miševima antibiotik koji uništava ovu bakteriju, međutim, njegovo dejstvo nije bilo toliko efikasno i bakterija je ubrzo postala rezistentna.

Zato su razvili supstancu, takozvani inhibitor bakterijske proteaze, koja blokira stvaranje štetnih proteina i kod već obolelih miševa infekcija se smanjila, kao i proizvodnja amiloida, a čak su i neki oštećeni neuroni opstali.

Iako se već godinama svako malo u medijima pojavi senzacionalistički naslov da će Alchajmer uskoro biti izlečiv, novo istraživanje i dosadašnji testovi juče objavljeni u radu u časopisu “Science Advances” ipak daju daleko više nade. Rad su potpisali ne samo farmaceuti iz pomenute kalifornijske kompanije, već i istraživači sa ukupno 13 uglednih univerziteta i medicinskih centara koji su udruženo došli do istog zaključka, sasvim na tragu onog oko koga se već decenijama kruži.

M.Đ.

—–

Ilustracija: Depositphotos/NikitinaOlga