TELEGRAM PAKLA

(Dokumenti) Istorijski dokument na fotografiji je telegram kojim je počeo Prvi svetski rat. Telegram je poslat iz Beča u Niš pre tačno 104 godine, 28. jula 1914. godine, u 11 sati i 10 minuta. Možda niste znali, ali uz Miroslavljevo jevanđenje i arhivu Nikole Tesle, ovaj telegram predstavlja jednu od tri istorijske celine iz Srbije upisane u UNESCO registar „Sećanje sveta“, prestižnu arhivu koja sadrži samo 348 dokumenata i kolekcija ključnih za istoriju sveta.

Ovim telegramom Habsburška monarhija objavila je rat Srbiji i tako pokrenula sukob gigantskih razmera koji će se smatrati „ratom svih ratova“ – u pokolju i stradanju koje će se proširiti na celu planetu učestvovaće više od 70 miliona vojnika, a nastradaće oko 16 miliona ljudi. Kao prva napadnuta zemlja, Srbija će u Velikom ratu platiti čudovišnu cenu, izgubiće doslovno četvrtinu stanovništva, ali će uspeti da se odupre i oslobodi.

Nakon što je Dvojna monarhija objavila rat Srbiji, u narednih nekoliko dana, uzajamno povezane vojnim savezima u dva bloka, sve velike sile će sukcesivno rat objaviti jedna drugoj – Rusija, Nemačka, Austrio-Ugarska, Francuska i Velika Britanija. Evropska kula od karata će se obrušiti tako da će se nakon 28. jula objave rata kao epidemija širiti svetom – danas se u Kongresnoj biblioteci u SAD čuvaju pisma kojim su tokom leta 1914. rat objavili Bugarska, Turska, Rumunija, Kina, Haiti, Honduras, Liberija, Panama, Nikaragva, Siam i na desetine drugih država.

Prvi u ovom paklenom nizu, austrijski telegram je u 12 sati i 30 minuta stigao u ruke predsednika Kraljevske vlade Srbije, Nikole Pašića, koji je tri dana ranije zajedno sa ministrima, državnom kasom, arhivom, umetničkim zbrikama i drugim dragocenostima evakuisan u Niš iz Beograda (koji je tad, mada prestonica, bio pogranični grad sa Austro-Ugarskom). Prema anegdoti, Pašić je telegram primio u hotelu po imenu „Evropa“ (mada se po drugoj verziji, to desilo u hotelu „Orijent“).

Telegram je napisan na francuskom jeziku, a potpisuje ga, bez mnogo pompe, ministar inostranih dela Austro-Ugarske, grof Berhtold. Telegram glasi: „Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom“.

Ovim telegramom okončana je takozvana „julska kriza“, jedna od nasloženijih epizoda evropske diplomatske istorije i svakako, najdramatičniji mesec u istoriji Srbije. Kriza je počela nakon što je Gavrilo Princip sa drugim zaverenicima 28. juna 1914. izvršio atentat u Sarajevu na austrijskog princa prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je za Austro-Ugarsku bio povod da konačno razreši višegodišnji sukob sa malom kraljevinom na svom obodu. No, kako je Srbija bila u savezništvu sa velikim silama, stvari su se opasno zakomplikovale.

S.B.

—–
Foto: Arhiv Srbije

Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs