TEMPERATURA BUDUĆNOSTI
(Aktuelno) U poljskom gradu Katovice, poznatom po vrlo niskim temperaturama, gde se tokom dva veka kopao kameni ugalj i pravio čelik, ove nedelje iz svih krajeva planete dolaze političari, naučnici, ekološki aktivisti, novinari i svi ostali koji se bave klimatskim promenama.
Naime, ovde se održava tradicionalna godišnja konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP24) na kakvima su se do sada donosile sve prelomne odluke u vezi sa ne tako uspešnom borbom protiv globalnog zagrevanja. „Klimatske promene su najveća pretnja čovečanstvu tokom hiljada godina“, iz Katovica poručuje slavni prirodnjak Dejvid Atenobro.
Naučna istraživanja u poslednjih pola veka nedvosmisleno pokazuju da do globalnog zagrevanja dolazi zbog toga što se u atmosferi povećala koncentracija ugljen dioksida pošto čovek sagoreva fosilna goriva poput uglja koji se od sredine 19. veka iskopavao širom razvijenog sveta pa tako i u rudnicima u Katovicama.
Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), povećanje srednje globalne temperature do kraja veka ne sme biti veće od 1,5 stepeni Celzijusa. U suprotnom, efekti globalnog zagrevanja će biti katastrofalni, i donekle nepredvidivi. Međutim, trenutna statistika ni malo ne obećava da se taj cilj može lako postići.
Ako države ništa ne bi preduzimale, klimatolozi procenjuju da bi rast srednje temperature do kraja veka bio čak 4,5 stepeni Celzijusa što bi značilo da bi planeta bila jedno izrazito negostoljubivo mesto. Možda vam toliko povećanje ne zvuči dramatično, ali na globalnom nivou bi to značilo da bi većina gradova bila pod vodom, a ostatak današnjih nastanjenih oblasti bi bio pretvoren u pustinje.
Na sreću, zahvaljujući konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, neke mere se ipak preduzimaju poslednjih decenija i ako bi se ovakva praksa nastavila na isti način, stručnjaci procenjuju da bi rast temperature bio za 3,5 stepeni Celzijusa. Ovaj nešto bolji scenario bi značio na primer da Evropa ne bi bila ništa manje prijatna za život od Sahare danas.
Nažalost, stvari bi bile tek za nijansu bolje čak i ako bi vlade država zaista i sprovele mere na koje su se obavezale. U tom slučaju očekivani rast srednje globalne temperature bio bi 2,9 stepeni Celzijusa. To bi značilo dramatično povećanje snage nepogoda, toplotnih talasa, život između dugih suša i velikih poplava i rast nivoa mora koji će poplaviti mnoge gradove u priobalju. Sve ove nevolje bile bi praćene i nestašicom hrane zbog drastičnog smanjenja plodnih površina, ali i gotovo sigurno izumiranjem ogromnog broja biljnih i životinjskih vrsta.
Poslednja studija koju je objavio Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija pod nazivom „Emissions gap report 2018“ pokazuje da se, nažalost, opasnost ne smanjuje već ide u suprotnom smeru. Naime, nakon 4 godine stagnacije, emisija CO2 ponovo je u rastu. Više od 60 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, a pre svega CO2, proizvodi 10 najrazvijenijih zemalja na svetu među kojima rekord od 26,6 odsto drži Kina za kojom je Amerika sa 13,1 odsto.
Međutim, klimatski aktivisti u poslednje dve godine posebno ističu negativne efekte politike američkog predsednika Donalda Trampa koji se povukao iz Pariskog sporazuma što je oštetilo napore da ostatak sveta preuzme veće obaveze u smanjenju emisije. Ova okolnost se čak i u naučnim radovima naziva „Trampov efekat“.
Tokom prošlogodišnje klimatske konferencije koja je održana u Bonu, u Nemačkoj, Trampova administracija je organizovala paralelni događaj u istom gradu na kom je promovisala sagorevanje uglja za dobijanje energije, što je izazvalo gnev klimatskih aktivista širom sveta.
Fotografija prikazuje napušteni rudnik uglja u gradu Katovice gde se održava ovogodišnja konferencija Ujedinjenih nacija.
S.B./M.Đ.
—–
Foto: Depositphotos/Velishchuk1
Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs