TESLIN PRES KLIPING

(Povodom 10. jula, Dana nauke*) „Ako je ikada postojao izumitelj koji zadovoljava romantične zahteve iz romana Žila Verna, onda je to bio Nikola Tesla. Komunikacija s Marsom, korišćenje toplote iz atmosfere za pokretanje motora, korišćenje cele planete kao električnog rezonatora, tako da čovek u Kini može da komunicira bežično s drugim čovekom u Južnoj Americi, bežični prenos energije – takvim idejama je posvetio poslednjih 40 godina svog dugog života“.

Ovim tekstom se 9. januara 1943. godine, na 12. strani ugledni Njujork Tajms oprašta od američkog naučnika i pronalazača srpskog porekla Nikole Tesle (1856 –1943) koji je dva dana ranije u 86. godini umro u samoći, na poslednjem spratu hotela Njujorker.

Mada je živeo usamljenički (pa i u siromaštvu), gotovo svaki detalj njegovog života bio je dobro poznat čitaocima američke štampe. Za to je zaslužan Njujork Tajms koji je posebno voleo Teslu. Neobični naučnik je svojim idejama, izjavama i javnim događajima nahranio na stotine članaka ovog lista, ali i mnogih drugih. Zapravo, Nikola Tesla je bio heroj američke štampe tokom većeg dela svog života.

S druge strane, sam Nikola Tesla je očigledno voleo štampu i sa brižljivim interesovanjem pratio ono što je o njemu izveštavala. Kao trag te vrste strasti, danas se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu nalazi čak 57 posebnih albuma sa isečcima iz novina u kojima se govori o Tesli.

Fotografija prikazuje stranicu iz jednog od Teslinih albuma sa pres-klipingom koje ovaj Muzej čuva u Teslinoj arhivi (uvrštene na UNESKO listu Sećanje sveta). Procenjuje se da u Teslinom impozantnom pres-klipingu ima oko 13.000 novinskih isečaka koje je Tesla organizovao tematski, a u okviru tema i hronološki. Iznad svakog članka je ručno napisan izvor – časopis iz kog je članak isečen.

Kako bi se izborio sa tolikom građom, Nikola Tesla je, kako se navodi na sajtu Muzeja, angažovao veći broj saradnica–sekretarica, koje su prema njegovim zahtevima isecale članke iz serijskih i periodičnih publikacija, kako onih iz Amerike, tako i Evrope.

U Muzeju su detaljnijim pregledom ove građe ustanovili je da je Nikola Tesla koristio usluge specijalizovanih firmi za izradu pres-klipinga koje su i tada postojale. Poznato je da je Tesla koristio i usluge fotografskih agencija, da je sam organizovao kako snimanje svojih eksperimenata, tako i ličnih portreta, a neke popularne članke je sam pisao.

Zahvaljujući tako velikom medijskom prisustvu, Tesla je u istoriju ušao ne samo kao autor 700 patenata koji su promenili način života u 20. veku, nego i kao čudak prepun neverovatnih i neočekivanih zamisli i osobina.

Naslovi iz američke štampe tog doba ukazuju da je praćen svaki aspekt njegovog života: „Tesla slavi 80. rođendan“, „Tesla otkriva novi energetski uređaj“, „Tesla spasava golubove“, „Dr Tesla je danas odložio rođendansku zabavu“, „Tesla, star 77 godina, retko spava“, „Teslini zraci smrti za avione“, „Tesla pravi morsku elektranu“, „Teslin novi uređaj kao Torov čekić“, „Javno prikazan Teslin novi portret“, „Tesla nije ostavio testament“.

—–

Tekst: S. Bubnjević – M. Đurić

FOTO: Muzej Nikole Tesle

*Dan nauke u Republici Srbiji se obeležava 10. jula, povodom rođendana Nikole Tesle