TROVANJE BUNARA

Porobljeni narodi su još od antike, pa sve do modernih vremena, primenjivali poznatu ratnu taktiku trovanja bunara. Naime, kada bi ih opkolili osvajači, u svoje bunare bacali su otrov – ili, ponekad, mrtvu životinju – i trovali neprijatelje koji nisu mogli ni da naslute da ih vreba ovakva vrsta opasnosti.

Danas trovanje bunara opstaje i kao poznata i učestala retorička taktika koju je polovinom 19. veka prvi imenovao engleski kardinal Džon Henri Njuman. Naime, Njuman se godinama svađao i ratovao pamfletima sa sveštenikom Čarlsom Kingslijem, koji je tvrdio da kardinal propoveda kako istina nije vrlina i kako su neke stvari vrednije od istine. Kardinal Njuman je, u svoju odbranu, odgovarao da mu takva trvrnja onemogućava da se brani. Ako tvrdite da je istina za nekoga nevažna, sve što on kaže može biti neistinito.

„Trovanje bunara je retorička taktika preventivnog predstavljanja nepovoljnih informacija o protivniku, s namerom da se diskredituje ili ismeva sve što se on priprema da kaže. Trovanje bunara je preventivno korišćenje logičke greške ’argument protiv čoveka’ s namerom da se odbace svi protivnikovi budući argumenti ili tvrdnje zbog nevažnih podataka o njegovoj ličnosti“, piše Predrag Stojadinović u knjizi „50 logičkih grešaka koje treba da znate“ (Izdavačka kuća Heliks).

Stojadinović navodi i primer: „To je moj stav o finansiranju sistema javnog obrazovanja i svako ko se ne slaže sa mnom mrzi decu“.

M.Đ.

—–

FOTO: Depositphotos/TundaU