ULJEZI U VAŠEM MOZGU

Našim zdravljem u velikoj meri vlada mikrobiom, ta ogromna zajednica mokroorganizama koji žive u i na našem telu, a ponajviše u gastrointestinalnom traktu.
Od vrsta mikroorganizama koje nastanjuju naše telo i koje u njemu dominiraju zavise najrazličitiji faktori, kao na primer da li ćemo oboljevati od određenih bolesti, da li će organizmu biti dostupno dovoljno nutrijenata, pa čak i kakvo će nam raspoloženje biti.

Da li je isti slučaj i sa mozgom? Da li je zdrav mikrobiom mozga neophodan za zdrav mozak, kao što je slučaj sa crevima?

Nova svedočenja o mikroorganizmima u mozgu dala su novi pravac i nadu u višedecenijskog potrazi za uzročnikom jedne od najtežih bolesti modernog čoveka, kako za pacijenta tako i za njegovo okruženje – Alchajmerove bolesti. U svetu je 2021. godine oko 55 miliona ljudi bolovalo od nekog oblika demencije, a kako stopa raste, očekuje se da će 2050. godine sa ovom bolešću živeti više od 150 miliona ljudi – većina njih u državama sa niskim i srednjim prihodima.

Ali, kakav je to mikrobiom mozga o kom se govori? Zar mozak nema specijalizovanu barijeru čija je uloga upravo da drži toksine i patogene što dalje od mozga, štiteći najvažniji organ u telu?

Višedecenijska potraga za uzrokom Alchajmerove bolesti – najučestalijim oblikom demencije – godinama već kruži oko infekcija uzrokovanih bakterijama i virusima, od kojih mnogi pacijenti sa Alchajmerovom bolešću takođe pate. Dobro je poznata snažna veza između demencije i bolesti desni koju izaziva bakterija Porphiromonas gingivalis, kao i veza između demencije i virusa Herpes simplex. Kao uzročnik demencije potvrđena je i gljivica Cryptococcus neoformans pronađena u cerebrospinalnoj tečnosti obolelih.

Ispostavlja se tako da određene infekcije, uzrokovane različitim mikroorganizmima, povećavaju rizik od nekog od oblika demencije. S druge strane, slučajevi izlečenja takvih infekcija koji su posledično doveli i do izlečenja demencije, dokumentovani su u brojnim istraživanjima tokom decenija. Oni privlače veliko interesovanje medicine, koja sve češće pominje termin „mikrobiom mozga“.

Primera radi, gljivica Candida albicans prirodno nastanjuje creva većine ljudi. Iako se smatra patogenom, Candida albicans obično ne stvara probleme domaćinu jer njenu brojnost pod kontrolom drže korisne bakterije. Međutim, kod osoba sa kompromitovanim imunitetom, posebno na primer kod ljudi sa HIV-om, pacijenata na hemoterapiji ili na dugotrajnom lečenju antibioticima, Candida albicans se može značajno razmnožiti i početi da stvara ozbiljne zdravstvene probleme u crevima. Takođe se može prekomerno pojavljivati i na drugim mestima – kao na primer na jeziku ili genitalijama.

Jedan od novijih naučnih radova koji se, umesto na pojedinačne mikroorganizme kao potencijalne uzročnike demencije, fokusirao na hipotezu o bakterijskom mikrobiomu mozga („Evidence supportive of a bacterial component in the etiology for Alzheimer’s disease and for a temporal-spatial development of a pathogenic microbiome in the brain“, Frontiers in Cellular and Infection Microbiology , 2023) profilirao je bakterijske zajednice prisutne u mozgu preminulih osoba koje su imale Alchajmerovu bolest. Rezultati – klasifikovanje pet tipova mikrobioma mozga – bili su konzistentni sa tezom o propusnosti krvno-moždane barijere koja, ipak, dozvoljava da bakterije, virusi, gljivice ili drugi patogeni uđu u mozak. Takođe su pokazali da je dominacija određenih patogena povezana sa Alchajmerovom bolešću.

Drugo istraživanje iz 2019. godine je potvrdilo da već pominjana gljivica Candida albicans može dosegnuti čak i mozak – ona uspeva da prođe krvno-moždanu barijeru i izazove upalni proces u mozgu koji rezultira oštećenjima pamćenja.

Zapravo, kako za New Scientist objašnjava Ejme Parker sa Instituta Kvadram, Velika Britanija, miševi sa oslabljenim mikrobiomom creva češće imaju Candidu albicans u mozgu. Kada dosegne krvno-moždanu barijeru, Candida može stvarati hemikalije koje olabave membranu barijere, što joj omogućava da prodre u nervno tkivo. Tamo se imune ćelije mozga bore protiv gljivice stvarajući supstancu nazvanu amiloid beta. Nakupljanje amiloida beta povezano je sa moždanim plakom koji se tipično pronalazi kod obolelih od Alchajmerove bolesti, pojašnjava Parker.

Ričard Lejt sa Univerziteta u Edinburgu koji je radio slično istraživanje na mozgovima obolelih od Alchajmerove bolesti navodi kako mikrobiom mozga sadrži oko 100.000 vrsta mikroorganizama, što je oko jedne petine mikrobioma creva. Među njima dominira oko 1000 osnovnih vrsta koji čine 90 odsto populacije, dok su ostale veoma retke.

Očigledno postojanje zajednica mikroorganizama u mozgu još nije u potpunosti povtrdilo ni razjasnilo njihovu povezanost sa demencijom, ali je zaista revolucionaran trag koji vredi pratiti. Otkriće je toliko neočekivano, da daje tračak nade da bi demencija jednog dana mogla da postane izlečiva, ili bar kontrolisana bolest.

Tekst: Marija Đurić

Fotografija: Pixabay