VATRA
Gotovo da ne postoji opštije među opštim mestima od otkrića vatre. I možda baš zato tako malo znamo o njemu. Ako zbog načina grejanja ili kakvog drugog razloga često imate priliku da ložite ili održavate vatru, nije vam nepoznat recept „toplota, kiseonik i gorivo“, sastojci koji moraju biti u pravom odnosu kako bi do vatre došlo (što se inače naziva vatreni trougao).
Mada je ova drevna tehnologija temeljno ugrađena u svaku ljudsku kulturu, o njenom otkriću mahom zaključujemo upravo tako – na osnovu sopstvenog iskustva i osnovne veštine paljenja vatre. No, kada su zaista ljudi otkrili recept za ovu vrstu intenzivne oksidacije koju nazivamo vatrom?
Kako francuska autorka Laura Spini piše u novom broju časopisa New Scientist, vatru zapravo i nije otkrio čovek – to se dogodilo mnogo pre dolaska Homo sapiensa na sever, u Evropu (koji se događa pre ko 50.000 godina), zapravo – milionima godina ranije. Arheologija potrđuje da je vatra bila sasvim osvojena tehnologija u epohi neandertalca.
Možda niste obratili pažnju da vatra nije materijalna stvar, nego je ona zapravo proces. No, obično se vatra doživljava kao prirodna pojava kojom su ljudi i njihovi neposredni inteligentni preci ovladali i ukrotili je kako bi za razliku od drugih životinja grejali prostor u kome žive, ali i da bi osvetljavali prostor, lovili, zagrevali hranu, smanjili opasnost od mikroba i štitili stanište od noćnih lovaca.
Vatra koju znamo nije oduvek prirodno postojala na Zemlji – za početak, ako se izuzmu gasovi, nije bilo materijala koji bi mogao da gori sve dok život nije ovladao planetom. Budući da je za gorenje neophodan skladan odnos ne samo goriva izloženog toploti, nego i kiseonik, da bi se u prirodi javili požari bilo je neophodno da koncentracija slobodnog kiseonika u atmosferi dostigne 13%.
Količina kiseonika se dramatično menjala tokom geološke istorije i to zahvaljujući baš razvoju života, a zbog toga se i klima Zemlje menjala. Paleo istraživanja pokazuju da je pre oko 470 miliona godina u atmosferi bilo dovoljno kiseonika, a na Zemlji dovoljno vegetacije, da se vatra prirodno počne javljati.
Rani hominidi su mogli biti upoznati sa preimućstvima vatre. No, najstariji nalazi pokazuju da su čovekovi preci uspevali da skuvaju hranu tek pre 1,9 miliona godina, što je ipak daleko pre nastanka čoveka. Ne smatra se i da su ove ranije vrste Homo roda umele da vatru kontrolišu. Po nekim teorijama, do toga dolazi pre oko milion godina, ali vlada opšta saglasnost da će neandertalac pre pola miliona godina biti vrsta koja će potpuno zagospodariti ovom tehnologijom.
Istraživanja naseobina koje su nastanjivali neandertalci pokazuju da su tokom praistorije oni živeli nestalno i onda se, najednom, nešto dramatično dogodilo pre oko 500.000 godina – tada neandertlaci počinju da žive u pećinama, grupe se generacijama zadržavaju na jednom, suvom i bezbednom mestu. Arheolog Mat Pop sa Univerzitetskog koledža u Londonu smatra da su nenadertalci tada ovladali korišćenjem vatre i da je sa tim otkriven – dom.
Klima na severu, izvan Afrike, pre pola miliona godina nije bila blagonaklona – temperature su u toku godine povremeno padale i do 20 stepeni ispod nule. Vatra će zato igrati tako važnu ulogu u pećinskim zajednicama kako ljudi, tako i neandertalaca – u nalazištu Abrik Romani u Španiji, pećini u kojoj su generacijama obitavali neandertalci otrkiveno je više od 40 ognjišta.
Sa iščezavanjem nenadertalca, a potom i poljoprivrednom revolucijom, kad je pre oko 15.000 godina čovek počeo da sadi žitarice i pripitomljava živi svet, vatra više nije samo sredstvo za samoodbranu, način za grejanje doma i hrane, nego i oružje za osvajanje sveta – čovek počinje da svet pokorava upravo vatrom. Velikim požarima spaljuje vegetaciju, osvaja obradive terene i menja lik Zemlje.
S.B.
—–
Ilustracija: Depositphotos/Ssstocker