VELIKA BOGINJA

(Svetski dan životne sredine) Pogledajte kako se planeta menja. Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom.

Naučnici bi rekli da je to otud što se uz razvoj trgovine promenio ideal lepote, pa tako i predstave u praistorijskim kultovima plodnosti. Iz njih će kasnije izrasti čitava mreža religijskih verovanja u Veliku, Trojnu ili Belu boginju Zemlje.

No, lik boginje Gee kroz milenijume će se menjati, od svojih velikih oblika u kamenom dobu do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je sa vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.

No, kako Gea izgleda danas, kad je od svevideće titanke koja upravlja silama planete za većinu ljudi postala samo slovo u arheološkom leksikonu? Ako nastavimo niz i pogledamo je u 21. veku, Geu nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije već i ozbiljno otrovanu i zaraženu svakojakim infekcijama, praćenim hroničnim visokim pritiskom, malim kapacitetom pluća i vodom koja nadolazi. I sve višom i višom temperaturom.

U inače prirodnom procesu grejanja planete, Zemljina atmosfera je zbog ljudskog spaljivanja fosilnih goriva i posledično, povećanju CO2 u atmosferi počela da zadržava više dugotalasnog Sunčevog zračenja, što je podiglo srednju temperaturu planete. Prema izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), srednja globalna temperatura je od 1900. porasla za 0,6 stepeni Celzijusa, a ako se ništa ne učini, do 2100. mogla bi da poraste između 1,4 i 5,8 stepeni.

Posledice takvog rasta globalne temperature prete da ugroze prirodno okruženje i dosadašnji način života na planeti. U takvoj neizvesnosti ona dočekuje i ovogodišnji Svetski dan životne sredine koji se širom planete obeležava 5. juna. Ovaj praznik, naravnoo, nije bio nikakva svetkovina njenom božanstvu, ali se, uz Dan planete Zemlje, 22. aprila, smatra za važan globalni ekološki događaj.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Depositphoto/JohanSwanepoel