ZARAZA X
(Atomska era*) Mesec dana posle nuklearne eksplozije koja se dogodila 9. avgusta 1945. godine, u Nagasaki su stigli prvi američki novinari. U Nagasakiju, sve zgrade u dvadeset kvartova bile su sravnjene sa tlom u prečniku od jednog kilometra oko nulte tačke. Čak se i beton pretvorio u pepeo, a kameni spomenici su se istopili.
Smrtnost je iznosila 96,7 odsto među ljudima koji su spaljeni pri širenju vatrene lopte, 96,9 odsto među žrtvama sa teškim spoljnim povredama i 94,1 odsto među žrtvama koje nisu imale očiglednih oštećenja. Kilometar dalje efekti atomskog udara bili su sve slabiji – uništeno je 80 odsto objekata, dok je broj preživelih bio nešto veći.
Kako se dim u danima posle eksplozije spuštao na zemlju, otvarao se vidik zastrt leševima. Nišina je obišao i nekoliko improvizovanih bolnica. Svedočenja i bolovi žrtava otrovanih radijacijom bili su zastrašujući, naročito jer u to doba u Japanu nije bilo poznato kakve efekte ima radijacija na ljudski organizam.
Proslavljeni ratni izveštač i dobitnik Pulicerove nagrade Džorž Veler, došao je u grad 7. septembra i napisao prve novinske izveštaje koji su prikazali prave razmere atomskog razaranja. Međutim, čitava serija Velerovih članaka iz Nagasakija nije objavljena, zbog cenzure američkog vojnog zapovednika u Japanu, generala Mekartura.
Svet će o razmerama atomskih udara saznati iz knjige “Hirošima” Džona Heršeja koju sledeće godine objavljuje časopis Njujorker. Velerove reportaže će tek šezdeset godina kasnije, u junu 2005, otkriti Entoni Veler, sin slavnog izveštača. On će u japanskom visokotiražnom dnevnom listu “Majiniči šimbun” objaviti kopije tekstova koje je pronašao u arhivi svog oca.
Kao direktni očevidac, Veler je upečatljivo oslikao atmosferu u uništenom gradu, a čitaoci japanskog lista mogli su da primete kako iz reportaže u reportažu Velerovo oduševljenje zbog snage američkog oružja polako nestaje i biva zamenjeno užasom pred mukama žrtava.
U drugom nastavku svojih reportaža Veler prvi put pominje zarazu X, opisujući bolesnike koji “nemaju opekotine, niti prelome, ali su prekriveni crvenim flekama, sa crnilom oko usana”. Veler uz to, kaže da je u Nagasakiju video i “decu koja su izgubila kosu”. Treći deo njegovih reportaža nalikuje na izveštaj iz grada zaraženog kugom.
“Ovde zaraza i dalje odnosi živote. Ljudi, žene i deca bez ikakvih vidljivih znakova povreda svakodnevno umiru u bolnicama. Oni su prethodnih nedelja hodali unaokolo misleći da su srećno izbegli smrt. Lekari iskreno priznaju da ne mogu da odgonetnu uzrok ove pošasti. U jednoj bolnici je od 343 bolesnika do sada preminulo 200 ljudi. Svi oni su mrtvi, usmrćeni atomskom bombom, ali niko ne zna zašto. Za nekoliko dana se očekuje dolazak 25 Amerikanaca koji će ispitati lokaciju koju je pogodila bomba. Japanci se nadaju da će oni doneti odgovore o zarazi X.”
S.B.
——
Foto: Wikimedia
*Tekst je deo serije, treći od šest, o nuklearnom oružju koji objavljujemo po motivima feljtona istog autora “Gradovi nuklearne ere”, objavljenog u listu “Vreme”