ZAŠTO UVEK PROPUSTIM POMRAČENJE?

(Izvan fokusa) Noćas ste propustili priliku da uživo na nebu posmatrate totalno pomračenje Meseca? Zar opet? Istina, ovog puta „krvavi mesec“ nad oblačnom Srbijom događao se u nedoba, a zbog silnih oblaka i niskog položaja uz horizont, nije ga ni bilo lako posmatrati (zapravo nemoguće, ako niste imali puno sreće).

Astronomski podaci pritom ne ohrabruju jer najave sa totalnim pomračenjem Meseca nad Srbijom ne stoje uopšte dobro za čitavih šest narednih godina*. Zar se ono inače događa tako retko? Da li su ljudi u prošlosti češće i lakše gledali ove impresivne nebeske fenomene, uprkos tome što danas posedujemo i uređaje i savršene prognoze kad se eklispe događaju?

Iz istorije dobro znamo da je, na primer, Aristotel posmatrao pomračenje Meseca mnogo puta u životu i to sa raznih lokacija jer je, mada ne prvi u tome, tako i zaključio da Zemlja mora biti sfera (inače njena senka na Mesecu ne bi svuda bila jednako zakrivljena). Znamo takođe i da se samo totalno pomračenje Meseca (kao i Sunca) zapravo ne događa retko – bar dva puta godišnje i sve što je potrebno za posmatranje jeste da baš tada budete na onoj strani planete gde je Mesec, tamo gde je noć. No, ima izvesnih nevolja sa dobom noći kad se pomračenje dešava i naravno – sa ćudima oblaka.

Mada je Mesec u polusenku Zemlje ušao dva sata ranije, u ponedeljak 21. januara, totalno pomračenje nad Beogradom počelo je ne u gluvo, nego u supergluvo doba, kad se poslednji, iscrpljeni učesnici noćnog provoda koji su odlučili da čekaju jutarnji prevoz susreću sa ljudima čije radno vreme počinje surovo rano – totalno pomračenje zbivalo se u 5.40 ujutru, a totalitet je dostignut sat vremena pred svanuće – u 6 sati i 12 minuta.

Pomračenje se inače događa u prelepoj igri svetlosti i senki kada se planeta i njen satelit poravnaju u okretanju oko Sunca. Zemljin satelit se tada nađe na suprotnoj strani od Sunca u odnosu na Zemlju, tako da naša planeta potpuno zakloni svetlost zvezde, a Mesec se pomrači Zemljinom senkom. Ovo je nešto drugačija situacija od one kad nastupa pomračenje Sunca i kad se Mesec nađe u položaju tako da on, a ne Zemlja, prekriva zvezdu (što je značajno teže uloviti jer Mesečeva senka zauzima samo delić površine planete gde treba da se nađete baš tada).

Tokom potpunog pomračenja Meseca, on na nebu nije potpuno zaklonjen kao Sunce tokom eklipse, već ima crvenkastu boju. Zato i nosi medijima zanimljiv naziv “krvavi Mesec” što je pojam koji zapravo označava samo potpuno pomračenje. Zemlja, naime, nije idealan zaklon od Sunčevog svetla, pošto ima atmosferu kroz koju svetlost može da prođe i osvetli Mesec tokom samog pomračenja. Put svetlosti kroz gusti sloj Zemljine atmosfere dovodi do toga da se čini kako je satelit pocrveneo.

Ovog praskozorja, međutim, ništa na nebu nije bilo crveno. Čak i ako ste bili budni – rešeni da ga ovog puta ulovite i sopstevnim očima vidite Aristitelov krunski dokaz da je Zemlja okrugla (njenu kružnu senku) – i sa dvogledom uporno gledali u zapadni horizont, front oblaka ponovo je prekrivao nebo kao neprobojni zid i samo ako ste imali sreće da iznad vašeg naselja atmosfera pokaže malo milosti mogli ste videti nebeski spektakl.

Dodatna je nevolja, međutim, što Sunce ima svoja redovna posla u to doba tako da nije sarađivalo u ovoj lunarnoj avanturi – tako pozni totalitet Meseca praćen je sve blistavijim nebom na istoku, budući da je sat vremena kasnije Sunce i izašlo. A čak i da se sve udesilo kako treba i da ste imali ludu sreću da mimoiđete sve ove prepreke, zadovoljstvo je kratko trajalo – Mesec kad je pun (a samo tada se zbivaju pomračenja) zalazi sa zorom i ako je i prevario oblake da bi vam se ukazao u ovo doba, bio je tako nisko na nebu da su ga već dodirivale okolne zgrade. I onda je u 7 i 17 minuta sasvim pao iza horizonta.

Poslednji put, 27. jula 2018. godine, situacija za posmatranje totalnog pomračenja Meseca bila je bitno bolja, zapravo najbolja u čitavom 21. veku – pomračenje je počelo posle Dnevnika 2 i trajalo je satima – bar teorijski bilo je moguće bez žurbe posmatrati ga golim okom, dvogledom ili teleskopom, snimati i kačiti snimke na društvene mreže.

Međutim, te julske večeri u većem delu Srbije bilo je hladno, sa mestimičnim naletima kiše i – oblacima. Mesec su zato videli samo najuporniji, voljni da sede i kao u bioskopu iza dame sa šeširom vrebaju kada će oblak bar na nekoliko minuta pokazati malo uviđavnosti. No, bilo je to dovoljno da društvene mreže sutradan budu dupke ispunjene autentičnim fotografijama crvenog Meseca (sasvim poput ove koju je iste večeri načinio fotograf Evropske svemirske agencije).

Svi koji su u tome uspeli, ali i oni koji nisu, iskusili su sav izazov, a istovremeno i srž zadovoljstva i najnaivnije posmatračke astronomije – nakon sati i sati neizvesnog čekanja u tami, ugledali su jedinstven prizor koji nebeska tela tvore daleko i nezavisno od stanja u našem malom svetu.

Ako ste sebi već rekli da ćete pomračeni Mesec čekati naredne godine – sumorne vesti glase da će u naredne dve godine u našem delu sveta biti dan tokom totalnih pomračenja, pa će stoga ono biti nevidljivo. U maju 2022. totalno pomračenje će se videti na zapadu Evrope, a u našoj zemlji će biti praktično nevidljivo, da bi potom usledile još dve godine sasvim bez totalnih pomračenja u Evropi.

Prva šansa da se nad Srbijom bar na kratko vidi totalno pomračenje Meseca ukazaće se u noći nakon godišnjice ubistva Zorana Đinđića, u martu 2025. godine, za kada je inače najavljen još jedan astronomski fenomen – ulazak Srbije u članstvo Evropske unije. Ako se naoružate strpljenjem i spremni ste da čekate, saznaćete da li će tada nebo nad nama biti vedrije.

S.B.

—–

Foto: ESA/CESAR–M.Castillo

*Lista pomračenja u narednih 10 godina TIME&DATE