URADI SAM: IZMENI SVOJE GENE KOD KUĆE
Autor: Anđela Stojev*
—
PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!
Fejsbuk prenos uživo. Džozaja Zejner , biohaker, ubrizgava u venu svoje ruke nepoznatu tečnost baziranu na CRISPR tehnologiji kako bi promenio gene u mišićnim ćelijama. On je doktor biofizike koji je radio za Američku svemirsku agenciju (NASA) i nije mu strano da privlači pažnju kontroverznim eksperimentima i time postaje zvezda naslovnih strana. Dok deo naučnog sveta odmahuje glavom na ovakav riskantni poduhvat i naziva ga čudakom, biohakerska zajednica nastavlja da promoviše ’’uradi sam biologiju (engl. DIYbio-do it yourself biology)’’.
Biohakeri su rastući pokret koga čine naučnici-odmetnici sa diplomama iz oblasti inženjerstva i tehnologije ali i umetnici i amateri kojima ovakav pristup pruža veću slobodu pri praktičnoj primeni biotehnologije. Biotehnologija je najjača i najbrže rastuća tehnološka grana zbog toga nije čudno da 21. vek nosi naziv biovek.
Podeljena su mišljenja oko pitanja samog početka nove uzbudljive ere bioradionica. Tako se može pronaći podatak da je prva nastala 2005. godine u San Francisku, a drugi, tri godine kasnije blizu Bostona. Jedno je sigurno-njihov broj u svetu raste. Razlozi za to su mnogobrojni, od kojih je možda najznačajniji taj što su uvek otvoreni i ne postoji striktno određena regulativa, kontrola i ograničenje za istraživanja i plasiranje njihovih proizvoda ali zajednica mora da poštuje etički kodeks kog su članovi sastavili na zajedničkom skupu. Biohakerski prostori nisu laboratorije sa skupocenom opremom unutar institucija, već kuhinje i garaže.
’’Ljudi me pitaju zašto sam se angažovala? Mogla sam da imam izvrsnu karijeru u konvencionalnoj nauci. Radi se o tome da postoji nešto u tim biohakerskim laboratorijama što mogu da ponude društvu i što ne možete naći ni na jednom drugom mestu’’, ovo su reči Elen Jorgensen, molekularnog biologa i zagovornika DIY pokreta na TEDGlobal Talk-u 2012. godine.
Pomenuti provokativni naučnik Zejner pokušava da putem medija i društvenih mreža dopre do većeg broja ljudi i da im predstavi širok spektar mogućnosti primene biotehnologije. Cilj je da biotehnologija postane dostupna svima, a ne samo naučnicima i ljudima iz vladinih laboratorija. Na sajtu njegove kompanije za par desetina do par stotina dolara možete da kupite opremu i proizvode, kao što su svetleće bakterije ili biljke ili da sami osmislite inovaciju poput kvasca koji služi kao biosenzor, pokazatelj zagađivača u vodi, i to u svom domu. Potrebno je osnovno znanje iz biologije kako bi uspešno manipulisali biološkim materijalom i efikasno izvršili željeni eksperiment (može se naći u vidu uputstva za upotrebu ili ’’recepta’’ na sajtu proizvođača).
Međutim, značajno je pitanje sigurnosti. Svaka primena tehnologije ima pozitivnu i negativnu stranu. Mnogi naučnici sa univerziteta i renomiranih instituta koji su specijalizovani za sintetičku biologiju upozoravaju da nestručno korišćenje ovakvog oruđa bez nadzora može imati katastrofalne posledice i pretnju po bezbednost. Mračna strana jeste strah od bioterorizma (biooružije i rad sa patogenim mikroorganizmima) i ileglane proizvodnje terapeutika te su radionice u Sjedinjenim Američkim Državama često meta provera Federalnog istražnog biroa (FBI).
’’Mi želimo da imamo pravo na slobodu istraživanja prema spostvenim nahođenjima jednako kao pravo na slobodu govora i prava na religiju’’ izjavila je biohakerka Meredit Paterson na predavanju Biofunk Manifesto 2011. godine na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA).
Šok za sve biohakere. Aron Trejvik, jedan od vatrenih zagovornika primene biohakinga u svrhe genskih terapija za herpes simpleks i virus HIV-a pronađen je mrtav u spa centru. Kao i Zejner, ostao je upamćen po snimku sa jedne konferencije na kome je sebi ubrizgao supstancu za gensku terapiju herpes simpleks virusa koja nije testirana i taj potez je Uprava za hranu i lekove (FDA) oštro osudila. Nagađalo se da je uzrok smrti njegov eksperiment ali, izveštaj autopsije je pokazao da ga nije ubila radoznalost i biohaking već anestetik ketamin.
Bez obzira na moralne i etičke dileme, budućnost nauke mogla bi biti u slobodnom eksperimentisanju . Ljudi su se odvažili da istraže nepoznato, da nauku uzmu u svoje ruke i da svoje telo iskoriste umesto laboratorijskih životinja. Ovo je tek početak.
—–
ILUSTRACIJA: Depositphotos/Eskymaks
*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu. Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!