DIGITALIZACIJA BIOLOŠKOG NASLEĐA

Autor: Ivana Stanković*

—

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!

Otkad je zakoračila u svet, o njoj se neprestano priča. Digitalizacija biološkog nasleđa pomaže nam da razumemo prošlost, govorimo o sadašnjosti i zavirimo u budućnost. Iako se tačan broj ne može odrediti, procenjuje se da je na Zemlji do sada zabeleženo više od 8 miliona različitih vrsta – oko 6, 5 miliona na kopnu i 2, 2 miliona u okeanima. Pojedini naučnici smatraju da je taj broj daleko veći i da dostiže više od 100 miliona. Širom sveta, na univerzitetima, institutima i u istraživačkim centrima, susrele su se biologija i informacione tehnologije i uveliko se radi na digitalizaciji brojnih primeraka.

Digitalno doba zahvatilo je i Srbiju. U čudnovatom svetu biljaka u Botaničkoj bašti Jevremovac, najvećoj i najstarijoj bašti u Srbiji, nalazi se Herbarijum Univerziteta u Beogradu. Najznačajniji deo ovog herbarijuma je Herbarium Pancicianum, najveća naučna i kulturno-istorijska zaostavština Josifa Pančića. „Pančićeva zbirka sadrži više od 15.400 herbarskih listova. Trenutno se radi na konzervaciji herbarskog materijala, odnosno prebacivanju ovog materijala na pH neutralni papir. To je prvi korak u digitalizaciji, nakon čega sledi inventarizacija, revizija i promocija“, objašnjava biolog Sanja Đurović i dodaje: „Zbirka sadrži i podatke o znatnom broju vrsta koje se danas smatraju iščezlim sa područja Srbije, kao i onih čije su rasprostranjenje i taksonomski status upitno i neprecizno interpretirani u savremenoj literaturi“. Cilj ovog projekta je pronalaženje najboljeg rešenja za korišćenje i zaštitu botaničke zbirke Herbarium Pancicianum.

Danas naučnici, profesori, istraživači, studenti i volonteri okupljeni oko različitih projekata mogu sarađivati sa bilo kog kontinenta. Australija se odlikuje izvrsnom raznolikošću biodiverziteta. Čak tri četvrtine vrsta koje žive na njenim prostorima ne mogu se naći ni na jednom drugom mestu na svetu, ali našle su se na sajtu Atlas of Living Australia i obilaze svet. Sajt je zamišljen kao baza podataka u kojoj se nalazi mnoštvo digitalnih zapisa za naučnike, istraživače i sve zainteresovane posetioce. Australijski pelikan, patuljasti pingvin, emu… samo su neke od vrsta koje se ovde mogu pronaći. Na put do daleke Amerike vodi nas iDigBio – Integrated Digitized Biocollections, jedan od najpoznatijih repozitorijuma, gde u svako doba možete pronaći informacije o milionima različitih vrsta. Iz Evrope dolazi GBIF – Global Biodiversity Information Facility. Nastao je u Kopenhagenu i predstavlja zanimljivo putovanje kroz prirodu tokom koga istražujete o svim oblicima života na Zemlji.

Digitalni svet nam omogućava efikasniji pristup informacijama i njihovo trajno čuvanje. Pritom, treba voditi računa o tehničkim i ljudskim kapacitetima, raspoloživosti i kvalitetu podataka. Biolozi ističu važnost ekološkog aspekta: digitalizacija ponekad znači manje papira, manje posečenih šuma i više kiseonika. Međutim, ni u digitalnoj eri ne treba zanemariti značaj originalnih kolekcija koje čuvaju dragocene podatke neophodne za buduća izučavanja.

—–

FOTO: Wikimedia commons

*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu.  Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!