POD ZVEZDANIM VOZOM
(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi sasvim jasno može videti i nešto čega pre nije bilo – prizor Starlink satelita kako se pojavljuju, nekoliko minuta u nizu promiču jedan za drugim i potom iščezavaju.
Ovo veštačko sazvežđe koje čine mali sateliti u niskoj orbiti oko Zemlje izazva puno kontroverze, a u aktuelnoj epidemiološkoj situaciju, dok dole, na planeti, hara virus SARS-CoV-2, neizbežno pothranjuje teorije zavere, zbuhnjujuće medijske objave i naravno, puno diskusije.
Reč je o satelitima koje sukcesivno, u grupama, u orbitu podiže kompanija SpaceX. Prema još jednoj lucidnoj ideji vlasnika ove privatne kompanije koja je uspeva da lansira rakete i vrati ih nazad na Zemlju, kontroverznog američkog inovatora i milionera Ilona Maska, Starlink treba da bude mreža laganih satelita (u proseku od 250 kilograma) koji će omogućiti da intrenet bude dostupan u svakom delu planete. U kombinaciji sa antenama na tlu, mreža više hiljada malih, relativno jeftinih satelita bi mogla da obezbedi internet na svakom mestu, nezavisno od postojeće zemaljske infrastrukture, bogatstva i lokalne razvijenosti.
SpaceX planira da će Starlink biti u funkciji do 2022. godine, kada bi mogao da transformiše odnos prema internetu za milijarde ljudi koji trenutno imaju otežan pristup globalnoj mreži i uz to, da pomrsi planove raznovrsnim diktaturama koje svom stanovništvu uskraćuju internet. Ova bez sumnje atraktivna i humana ideja ima i jednu neprijatnu posledicu – tolika flota više nego jasno vidljivih satelita u niskoj orbiti mogla bi da zauvek promeni izgled noćnog neba i da mnoge zvezde praktično sakrije za posmatrače. Nakon velikih polemika sa astronomskkom zajednicom na ovu temu, SpaceX pokušava da smanji refleksivnost u novijim generacijama satelita.
Mada je iznova u fokusu, Starlink projekat traje čitavu deceniju, uz veće i manje polemike, ali samo ga neobaveštenost i strah mogu dovesti u vezu sa koronavirusom. Prvi sateliti su, zapravo, lansirani pre godinu dana, o čemu je svojevremeno i „Nauka kroz priče“ pisala u tekstu „Nebo vezano žicom“. Pri jednom lansiranju, SpaceX podiže 60 satelita i prema podacima ove kompanije, do sada ih je, u sedam grupa, lansirano 417. Poslednje lansiranje izvedeno je 22. aprila, kada ih je u svemir sa Floride odnela moćna raketa Falcon 9.
Osim izvesne tehnološke unapređenosti, niske cene i veličine poduhvata, sasvim karakteristične za tendeciozne projekte Ilona Maska, Starlink nije nikakvo čudo. Otkako je Sovjetski Savez još 1957. godine pionirski lansirao Sputnjik 1, ljudi su u orbitu podigli oko 8900 satelita najrazličitijih namena. Trenutno ih je u funkciji između jedne i dve hiljade.
Starlink sateliti trenutno kruže oko Zemlje na visini od 550 kilometara od tla. Treba imati u vidu da je reč o niskoj orbiti, kao i da se Karmanova linija, gde se završava atmosfera i počinje svemir, nalazi na visini od 100 kilometara, a da geostacionarni sateliti (koji rotiraju jednakom brzinom kao Zemlja i praktično „miruju“ u odnosu na tlo) kruže čak na oko 36.000 kilometara.
Starlink sateliti na nebu izgledaju kao zvezdani voz – niz svetlećih tačaka koje se lagano, na ujednačenom uzajamnom rastojanju kreću po pravoj liniji. Možete ih sasvim lako uočiti golim okom. U ponedeljak, 27. aprila, oko pola 9 uveče, u našim krajevima, ako vas oblaci u tome ne ometu, jasno će se videti kako se kreću od zapada ka jugu, ne suviše visoko iznad horizonta.
Zbog policijskog časa ne možete biti na javnom mestu, ali radi orijentacije – ako biste se u ovo doba u Beogradu, zatekli na Trgu Republike, videli biste ih kako se punih tri minuta kreću od palate Reunione ka palati Albanija, tik iznad Doma štampe. Dan kasnije, u utorak, biće vidljivi oko pola deeset, no, na drugoj strani – iznad zgrade Narodnog pozorišta, a slična prilika će se ponoviti u četvrtak, oko 21 čas. Veliki broj sajtova ovih dana nudi informaicje o položaju Starlink satelita i trenutka u kome ih možete posmatrati – za aktuelne najave je vrlo zgodan FindStarlink.
Mada su opravdano zabrinuti za budućnost posmatračke astronomije, veliki broj amatera poslednjih nedelja je slikao i snimao Starlink, a na Youtube-u se pojavila sasvim nova klasa videa koji prikazuju njihov prolazak na nebu – da živimo u pedesetim godinama 20. veka, kad je nebo bilo tamnije, a očekivanje da će svet posetiti vanzemaljci daleko prisutnije nego danas, nema sumnje da bi mnogi posmatrači u takvom nizu svetlećih tačaka odmah „prepoznali“ NLO. To se, istina, događalo i ovih dana, ali nije dovelo do veće zabrinutosti.
Fotografija (na kojoj je, radi kontrasta, veštački zatamnjena površina izvan elipse) prikazuje pojavu Starlink voza na nebu iznad idilične gradske kuće u Nemačkoj. Snimljena je pre nekoliko dana, 24. aprila, u večernjim satima, u univerzitetskom gradu Tibingenu, jednako opustelom zbog epidemije koronavirusa kao što je i većina drugih evropskih gradova.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Fotografija: Dktue – Wikimedia Commons