BUMBAROV LET

Autor: Minja Marijanski*

—

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!

Još tridesetih godina prošlog veka francuski entomolog Avgust Magnan zapitao se kako bumbar leti. Od Amerike, do Japana naučnici su se posvetili proučavanju ovog fenomena.

Zašto ih toliko intrigira kontrola leta bumbara i održavanje u vazduhu? Između ostalog, razlozi leže i u činjenici da su te studije osnova za razvoj moderne robotike, kao i insekata-robota, na kojima se uveliko radi na Harvardu i drugim univerzitetima.

Međutim, uopšte ne treba da budete naučnik da biste stavili prst na čelo i zapitali se – kako bumbar zaista leti? Fizionomija mu je dala limun a on je napravio limunadu. Telo suviše teško a raspon krila suviše mali, po svim zakonima fizike boravak u vazduhu za njega bi trebalo da bude samo pusta želja. Ali zamahujući i do 200 puta krilima, na specifičan način, u minutu bumbar je sebi obezbedio mogućnost da živi, leti, hrani se i razmnožava.

Pojedini istraživači tvrde da bumbar ne pokreće krila gore-dole kao drugi insekti, već napred-nazad uz blagi zaveslaj. Na taj način ispod sebe pravi sloj vazduha od kog se odbacuje. Osim toga, svoja krila može da pomera i nezavisno jedno od drugog.

Prve teorije su poredile let bumbara i aviona. Prosečan avion sa dimenzijama, težinom i veličinom krila koja su proporcionalna istim karakteristikama kod bumbara, ne bi nikako mogao da se vine u vazduh a kamoli da uspešno preleti neku distancu vrednu pomena. Građi bumbara možda bi čak više odgovarao model helikoptera, nego aviona.

Pokušajte da stanete i raširite ruke sa strane, skoro paralelno sa tlom i dlanovima okrenutim ka dole. Pomerajte ruke napred i zatim okrenite dlanove nagore, pa vratite ruke nazad. Vratite dlanove ka dole pa ponovite. Da li ste poleteli? Ja nisam.

Bumbar, reklo bi se, zna i dalje nešto što mi ne znamo.

—–

FOTO: Wikimedia commons

*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu.  Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!