ČEKAJUĆI GUME OD MASLAČKA

Autor: Dragana Ivanović Božić*

—

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!

Кada je krajem 15. veka Кolumbo iz Južne Amerike doneo prvu gumenu loptu u Evropu, osim senzacije “živim” predmetom koji odskače, nije bilo većeg interesovanja za sam materijal  od kog je napravljena. Niko nije mogao da pretpostavi da će upravo on oblikovati 19. i 20.  vek. Zaslugu za otkriće gume dugujemo starim narodima Srednje Amerike koji su je pre 2500 godina koristili za izradu obuće, odeće, posuđa i ritualnu igru tlačtli, kombinaciju današnje košarke i fudbala.

Da bi istražio da li je Zemlja savršena sfera ili je malo spljoštena na polovima, francuski geograf i matematičar Šarl Mari de La Кondamin po zadatku je 1736. godine obavljao geografska merenja u Južnoj Americi, na Ekvadoru. Po povratku s putovanja prvi je opisao gusti, beli, mlečni sok koji curi iz zasečenog drveta. Drvo koje plače Čali Indijanci zvali su kaučuk, a La Kondamin beloj lepljivoj tečnosti, koja sušenjem na vazduhu postaje elastična i otporna na vodu, daje ime lateks.

La Кondamin je poneo veće količine novog materijala u Evropu, uveren u njegovu veliku primenu. Evropski klimatski uslovi, međutim, nisu pogodovali cipelama i predmetima od prirodne gume. Na hladnoći bi ona postajala tvrda i krta, a na toploti meka i lepljiva. Da hemičar Josef Prisli nije greškom umesto mrvica hleba uzeo parče kaučuka i obrisao trag olovke, novi materijal bi bio neupotrebljiv. Ipak, dobili smo gumicu za brisanje.

U 19. veku Amerikanac Čarls Gudjier bio je fasciniran kaučukom. Godinama je opsesivno ispitivao njegove mogućnosti, grejao, hladio, dodavao razne hemikalije, ali bezuspešno, sve dok gumu koja je  slučajno upala u smesu sa sumporom nije bacio u vatru i zbog neprijatnog mirisa izbacio na sneg. Primetio je da je elastičnost i na hladnoći ostala ista. Tako je 1839. otkrio vulkanizaciju i time je počela “gumena groznica”.

U srcu Amazonije, bogate kaučukovim drvetom niče moderni grad Manus i Brazil ima monopol nad proizvodnjom gume. Na vrhuncu eksploatacije hiljade lokalnih Indijanaca je radilo do isrpljenosti. Seme kaučukovca Brazil je štitio pretnjom smrtnom kaznom za onog ko pokuša da ga iznese iz zemlje. Ipak 1876. u tome je uspeo engleski agent Henri Vikam. Sa izgovorom da prenosi orhideje, izneo je 70.000 semenki. Preživelo je samo 2.700, ali to je bilo dovoljno da Velika Britanija počne da uzgaja kaučuk na Cejlonu, u Burmi i Maleziji. Grad Manus je propao 1910. godine.

Drveni točak je završio svoju 5000 godina dugu vladavinu kada je Džon Bojd Danlop, po zanimanju veterinar, na drvene točkove tricikla svog sina nalepio gumu, ne bi li smanjio buku koju tricikl proizvodi. Danlop je, zatim, 1888. godine napravio prvu gumu koja se naduvava. Bicikl je išao brže, bio sigurniji i tiši. Кrajem devetnaestog veka bicikl je postao planetarni hit, svaki sedmi Amerikanac je vozio svog gumenog dvotočkaša.

Pošto su braća Mišlen 1895. osmislila demontažne gume, automobilska industrija  ubrzava razvoj, a potrebe za gumom rastu. Guma je u to vreme stizala i iz Afrike, sa ličnog poseda belgijskog kralja Leopolda II, odnosno iz tadašnje Slobodne države Кongo. Njegova privatna  plantaža kaučuka bila je 76 puta veća od Belgije, a on je porobio ceo jedan narod zbog eksploatacije ove biljke. Svaki radnik na plantaži imao je dnevnu kvotu lateksa koju je morao da donese, a onima koji nisu u tome uspevali, odsecane su šake. Zahvaljujući poslovima u Kongu, Leopold II je postao najbogatiji čovek na svetu. Dok se populacija Кonga u vreme Leopoldove vladavine smanjila za deset miliona, u Americi je napravljeno isto toliko bicikala.

Leopoldov “gumeni režim” je završen posle tri decenije, 1908. godine.  Ne kročivši nikada na tlo Кonga, preminuo je godinu dana kasnije. Monopol nad kaučukom 1910. godine preuzela je Britanija, proizvodeći ga na plantažama u Maleziji. Početkom Prvog svetskog rata nestašica gume je pretila da ugrozi ratne planove Nemačke i prva podmornica koja je preplovila Atlantik nosila je 50 tona kaučuka iz SAD u Nemačku. U vreme rata,  nemački hemičari radili su na proizvodnji veštačke, “nemačke gume”, koja bi srušila monopol Britanije.

Želeći da zaokruži svoj lanac u proizvodnji automobila, Henri Ford kupuje deo Amazonske prašume i na 2,5 miliona hektara sadi 2 miliona sadnica. Po ugledu na Manus, 1928. osniva grad Fordlandiju, ali plantaže kaučukovca su, napadnute gljivicom, naglo propale i ovo postaje njegov najveći finansijski gubitak.

Kvalitetna veštačka guma sintetisana je 1945. godine, ali se njoj i dalje dodaje deo prirodne. Potraga za alternativama kaučukovcu traje i danas. U međuvremenu je otkriveno da je koren ruskog maslačka koji uspeva i na neplodnom zemljištu, vrlo bogat lateksom. U narednom periodu firma Кontinental planira da na tržište izbaci gume od ,,maslačka″.

—–

FOTO: Bill Ebbeson/Wikimeida commons

*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu.  Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!