GDE SU NESTALE ZVEZDE?
Autor: Jelena Blagojević*
—
PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!
Kada bi Van Gog bio naš savremenik, nikada ne bi naslikao svoju čuvenu sliku “Zvezdano nebo”. Danas je golim okom nemoguće videti Mlečni put, galaksiju kojoj pripadamo. Neizvesno je i da li ćemo videti sledeći prolazak Halejeve komete 2061. godine. Neka vas ovo ne plaši. Nebo nije u opasnosti, samo je zagađeno svetlošću, tačnije odsjajem koji nastaje kao višak osvetljaja naseljenih teritorija. A da li ste znali da je noćno, zvezdano nebo, kulturno nasleđe čovečanstva? Ako prvi put čujete ovaj podatak, nemojte trčati ka prozoru kako biste pogledali uvis, jer nećete mnogo toga videti. Zvezde možemo posmatrati tek kada odemo negde u prirodu, daleko od grada.
Poznato je da su tokom istorije različite kulture i civilizacije, bez ikakvog međusobog kontakta, gotovo istovremeno razvijale nauku proučavajući nebo i promene na njemu. Veza čoveka i neba seže do najranijih dana ljudske civilizacije. Još su crteži iz pećine Lasko u Francuskoj zabeležili čovekovu impresioniranost zvezdama. Naime, naučnici smatraju da je na zidu pećine, iznad crteža jednog bika, prikazano zvezdano jato Plejade iz sazvežđa Bika.
Majanska civilizacija razvijala je nauke kao što su matematika, kalendaristika i astronomija. Piramide u Gizi pozicionirane su upravo u skladu sa rasporedom zvezda bitnih za civilizaciju doline Nila. Verovalo se da nebo, zvezde i Sunce upravljaju životima starih Egipćana, kako kraljeva tako i običnih poljoprivrednika. I Peking je planiran upravo kao odraz zvezdanog neba jer se i tamo verovalo da zvezde utiču na svaki segment svakodnevice, čak i na politički život. Veliki Đoto je kapelu Skrovenji u Padovi oslikao freskama sa biblijskim prizorima, a njegov prikaz zvezdanog neba ušao je u istoriju. Van Gog je u svojim čuvenim pismima bratu priznao: ‘’Što se mene tiče, ni u šta nisam siguran, osim u to da mi pogled ka zvezdama omogućava da sanjam.’’ I naslikao je ‘’Zvezdano nebo.’’
Naučnici su, prepoznavši problem svetlosnog zagađenja, pokrenuli inicijative i regulativama našli način da se ovaj efekat, štetan po sav živi svet, značajno umanji. Širom Planete prepoznati su i u Uneskovu listu uneti takozvani ‘rezervati noćnog neba.’ To su uglavnom nacionalni parkovi i nenaseljena područja, sa kojih je moguće posmatrati zvezde u punom sjaju.
Nažalost, u Srbiji još uvek nisu izmerene vrednosti svetlosnog zagađenja, niti su zvanični zakoni ovaj problem obuhvatili i regulisali načine za njegovo rešavanje. Ipak, postoje inicijative pojedinaca koji prepoznaju značaj našeg zajedničkog nasleđa. Na planini Vidojevici nedaleko od Prokuplja, nalazi se astronomska stanica koja raspolaže teleskopom kroz koji je moguće posmatrati zvezdano nebo nad Srbijom. Na severu Srbije, na granici sa Mađarskom, u okviru projekta “Noćno nebo Vojvodine i Bač-Kiškuna kao nova turistička atrakcija”, razrađena je ideja o zaštićenom području nezagađenom svetlom.
Ne nasleđujemo samo materijalne ostatke kulture i naučnih saznanja. Nasleđujemo vezu sa nebom kao delom prirode, i zvezde kao večite putokaze. Zato, ako nekada budete u mogućnosti da posmatrate nebo nezagađeno svetlom, setite se koliko je vaših predaka gledalo u iste zvezde, koliko je istraživača i moreplovaca baš zahvaljujući njima krčilo puteve i talase otkrivajući i pomerajući granice do tada poznatog sveta. I pomislite na onog našeg dalekog pretka koji je pod slabom svetlošću u pećini zabeležio prvi trag tog zajedničkog beskraja.
—–
FOTO: ESO/Wikimedia commons
*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu. Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!