LOV NA SAHARSKI PESAK U BEOGRADU

Mada je najveća zemaljska pustinja od nas udaljena hiljadama kilometara, možda niste znali, ali svuda u okolnom vazduhu ima peska koji je potekao iz Sahare. Naime, tokom samo jedne godine iz Sahare se u atmosferu podigne od 20 do 600 miliona tona peska i ova je pustinja najveći izvor mineralne prašine na Zemlji.

Ove nedelje u Beogradu, na Institutu za fiziku, održava se skup učesnika Evropskog projekta kriptično nazvanog VI-SEEM koji omogućuje naučnicima iz jugoistočne Evrope i istočnog Mediterana da, između ostalog, proučavaju i saharski pesak na način na koji to nije bilo moguće pre razvoja superkompjutera.

Klimatolozima i fizičarima je poznato da se saharski pesak iznad toplih delova pustinje, usled konvekcije, podiže na ogromne visine, da bi potom vetrovima bio rasejan u vrlo udaljene delove sveta. Za nas najznačajnije je da preko Mediterana stiže u naš region i pada na Evropu. Ponekad se spusti sa kišom, pa vidno isprlja automobile i krovove.

No, saharski pesak se spušta i na Karibe, Centralnu Ameriku, a stiže i do Amazona. Zapravo, on igra vrlo važnu ulogu u dotoku hranljivih materija u prašume Amazona, a utvrđeno je da pojedine vrste gljiva i mikroorganizama žive u njemu i putuju s kraja na kraj sveta. Tokom proteklih godina istraživanja su potvrdila da postoji značajan uticaj ovog tipa aerosola na formiranje oblaka i padavina, pa i da saharski pesak utiče na pojavu uragana koji su ove sezone bili posebno razorni na Karibima.

Zbog toga izučavanje putovanja saharskog peska donosi velike koristi klimatologiji i prognostici. Tim naučnika iz Srbije, sa Instituta za fiziku u Beogradu, kao i iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u okviru GEO-CRADLE projekta bave se između ostalog i proučavanjem putovanja saharskog peska kroz atmosferu. Za potrebe kompleksnih numeričkih proračuna fizičkih procesa koji se dešavaju u oblacima, kao i za prognozu transporta aerosola koriste se superkompjuteri u ovim institucijama čiji je jedan od zadataka i modelovanje ove pojave. Podaci za ove simulacije dobijaju se između ostalog i uz pomoć lasera na fotografiji.

U ovom momentu naučnici iz Srbije jedini u svetu imaju mogućnost da na dnevnom nivou prognoziraju način formiranja takozvanih hladnih oblaka koji se nalaze na velikim visinama. Istraživanja su pokazala da jezgra ledenih kristala u hladnim oblacima u dve trećine slučajeva čine upravo peščani aerosoli. Zbog toga bi rezultati istraživanja mogli značajno da pomognu formiranju strategija u oblasti vodoprivrede, poljoprivrede i zdravlja u čitavom ovom regionu.

Tokom skupa VI-SEEM projekta koji se ove nedelje održava na Institutu za fiziku, partneri iz jugoistočne Evrope i istočnog Mediterana raspravljali su ne samo o korišćenju superkomjuterske infrastrukture u regionu za izučavanje saharskog peska, nego čitavog niza problema u oblasti klimatologije, biomedicine i digitalnog kulturnog nasleđa. Projekat je inače posvećen primeni virtualne infrastrukture u svakoj od ove tri oblasti koje nas bez sumnje snažno regionalno povezuju.

—–

FOTO: Dragos Ene, INOE, Bucharest, Romania