SKUP NA KOM JE ROĐENA MODERNA FIZIKA

Pre tačno 90 godina, 25. oktobra 1927. godine održana je najpoznatija Peta Solvejeva konferencija u Briselu koja se smatra jednom od najznačajnijih raskrsnica na putu razvoja moderne civilizacije.

Solvejeve konferencije su dugoročno obeležile naučni i tehnološki razvoj – u najbukvalnijem smislu vodeći svetski naučnici su tokom ovih skupova suočavali raznovrsne koncepcije i viđenja strukture sveta, koji su decenijama potom trasirali način razmišljanja o prirodi.

Prva Solvejeva konferencija održana je 1911, u hotelu Metropol u Briselu, kada je belgijski naučnik i industrijalac Ernest Solvej (1838–1922) sazvao tada najpoznatije fizičare u Brisel. To je praktično bio prvi svetski kongres fizičara na kome je došlo do konačnog raskida sa Njutnovim pogledom na svet i da fizika ulazi u novo doba.

Inače, Solvej je naučnik koji je u drugoj polovini XIX veka otkrio nekoliko značajnih hemijskih procesa, uključujući i takozvani Solvejev proces, postupak dobijanja natrijum-karbonata, kod nas popularno nazvanog soda. Na temelju svojih otkrića podigao je niz fabrika koje su mu donele ogromno bogatstvo, a jedan njegov ne tako mali deo uložio je u afirmisanje nauke i kulture.

Pošto se prvi kongres pokazao kao uspešan, Solvej se odlučuje da redovno finansira slične konferencije. Od tada na njima učestvuju samo naučnici po pozivu, izabrani tako da predstavljaju sam vrh svetske fizike i hemije. Na konferencijama nema samoprijavljenih učesnika, a samo nekolicini probranih belgijskih naučnika dozvoljeno je da sede u publici i slušaju diskusije.

U istoriji Solvejevih konferencija, bez sumnje je najznačajnija bila peta po redu. Ona je održana nakon Solvejeve smrti, u oktobru 1927. godine, i okupila je dvadeset devet svetskih fizičara, među kojima je bilo čak 19 dobitnika Nobelove nagrade.

Oni su u okviru teme “Elektroni i fotoni” raspravljali o interpretacijama kvantne mehanike i o Hajzenbergovom principu, a skup je obeležila mitska debata između Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora o tome da li “Bog baca kocke”. Diskusije su bile tako napete i prepune terminoloških digresija da je austrijski fizičar Pol Ehrenfest u jednom trenutku izašao i na tabli napisao citat iz Biblije o jezicima Vavilona.

“Nespremnost da se odrekne determinističkog opisa prirode, u principu, najviše je pokazivao Ajnštajn. On nas je izazivao argumentima”, napisao je četrdeset godina kasnije tvorac kvantne mehanike Nils Bor. Naime, nakon pete Solvejeve konferencije kvantna mehanika postala je zaokružena kao nauka.

Smatra se da je posle velike debate Borovo stohastično tumačenje prevladalo Ajnštajnov skepticizam i nova fizika je oživela – u narednim decenijama ona će, korak po korak, dovesti do razvoja nuklearne tehnologije i nastanka atomskih oružja, ali i razvoja tranzistora i elektronike koju danas poznajemo, kompjutera, digitalnih kamera i optoelektronike.

U jednom trenutku, učesnici konferencije su izašli u obližnji park Leopold i fotografisali se. Tada je nastala slika sa najviše nobelovaca fotografisanih na jednom mestu o kojoj je Nauka kroz price već pisala.

(S.B./Vreme nauke)