SRBIJA, 23. ČLANICA CERN-A

SRBIJA, 23. ČLANICA CERN-A

(Aktuelno) Savet Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja (CERN) na 191. sednici jednoglasno je usvojio rezoluciju o prijemu Srbije kao 23. članice ove najveće naučne organizacije u Evropi. Punopravno članstvo Srbije će postati efektivno posle ratifikacije u Srbiji i u UNESCO.

„Moje lično mišljenje je da je ovo jedan od važnijih događaja za našu državu u novijoj istoriji“, kaže prof. dr Petar Adžić, predstavnik Srbije u Savetu CERN-a i predsednik državne Кomisije za saradnju sa CERN-om.

„Srbija je naslednica nekadašnje Jugoslavije koja je prvo 1953. godine, zajedno sa 11 zapadnoevropskih država potpisala konvenciju o osnivanju, a 29. septembra 1954. godine i zvanično postala jedna od država osnivača CERN-a. Srbija je zatim 1962. napustila organizaciju dobivši tada posmatrački status. Imajući to u vidu, može da se kaže kako se na izvestan način naša država vraća u porodicu CERN-a posle više od 55 godina“, kaže Adžić, napominjući da je proces prijema trajao 10 godina.

Srbija je saradnju sa CERN-om formalno obnovila i pre toga, 2001. godine, kada je potpisala Ugovor o saradnji zahvaljujući čemu su srpski fizičari počeli da rade na eksperimentima ATLAS i CMS, i učestvuju u potrazi za Higsovim bozonom.

„Srpska naučna zajednica doprinosi CERN-u već dugi niz godina. Želim dobrodošlicu našoj 23. članici i radujem se jačanju naše saradnje“, rekla je dr Fabiola Đanoti, generalna direktorka CERN-a nakon odluke Saveta CERN-a.

CERN je međunarodna organizacija koja okuplja najrazvijenije evropske države sa „misijom da istraži od čega je sastavljen Univerzum i kako on funkcioniše“. Više desetina hiljada fizičara iz celog sveta radi na CERN eksperimentima, a uz njih i ogroman broj inženjera, tehničkog osoblja, predstavnika privrede i ekonomije. U CERN-u je izgrađen najmoćniji akcelerator današnjice, Veliki sudarač hadrona (LHC) na kome je 2012. otkriven Higsov bozon.

Zvanična ceremonija prijema Srbije planirana je za početak 2019. godine.

NKP

—–

Foto: CERN