GOZBA SA PREDATORIMA
Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi su tipični maleni mesožderi, oni jedu insekte, zglavkare, guštere, ptice i druge sitnije životinje. Divlji psi savane love zečeve ili manje antilope ako su u čoporu, dok je plen lavova uglavnom znatno veći – teži između 200 i 500 kilograma. Takva raznovrsnost predatora povezana je sa dostupnim plenom i može se videti na svim podnebljima i među svim grupama mesoždera.
No, nešto se čudno dešava ako posmatramo dinosauruse. Studija upravo objavljena u časopisu „Sajens“ u kojoj su analizirane 43 zajednice dinosaurusa i pokriven period od oko 136 miliona godina tokom kojih su dominirali ovi džinovski gmizavci, pokazala je da se ova pravilnost njima ne može pripisati.
S jedne strane, mnogi od ovih predatora bili su prilično mali, veličine čoveka ili lisice, pa i manji, poput malenog dinosaurusa kompsognatusa koji je bio veličine ćurke. „Najpametniji“ među dinosaurusima navodno je bio troodon, koji je imao najveći mozak u odnosu na telo. Ovaj mesožder veličine čoveka imao je mozak prečnika skoro kao ping pong loptica i važio je za jednog od najpametnijih Zemljana svog doba, čak i u poređenju sa sisarima. Sasvim suprotno od kompsognatusa i troodona koji spadaju u male dinosauruse-mesoždere, postojali su i izrazito veliki dinosaurusi, krvoločni džinovi kakav je bio čuveni ti-reks od desetak tona i drugi mesožderi sličnih dimenzija.
Naime, među mnoštvom vrsta mesoždera, u većem delu istorije dinosaurusa, gotovo su nepostojeće vrste čiji su odrasli primerci težili između 100 i 1000 kilograma. Ili su bili manji od toga, ili veći.
Ova praznina u dimenzijama predatora među dinosaurusima dugo je intrigirala naučnike, ali je tim istraživača sa Univerziteta Novi Meksiko i Univerziteta Nebraska ponudio odgovor koji bi mogao da zadovolji zajednicu paleontologa.
U pomenutom radu objavnjenom krajem februara u časopisu „Sajens“ istraživači su izneli tezu da fosila srednje velikih predatora nema ne zato što se njihovi ostaci nisu dobro fosilizovali ili zato što paleontolozi takve fosile samo nisu pronašli. Ispostavilo se da su dinosaurusi tih dimenzija relativno brzo nestali iz ekosistema.
Danas znamo da su svi dinosaurusi, i biljojedi i predatori, bili su obiparni – rađali su se iz jajeta. Najveće pronađeno jaje dinosaurusa – visine skoro pola metra – pripadalo je segnosaurusu i otkriveno je u Aziji, dok je većina njih znatno manja. Znamo i da su mladunci čak i gigantskih vrsta kao što je pomenuti tiranosaurus reks kao novorođenčad bili veličine osrednjeg psa, a pretpostavlja se da su ovi moćni predatori na rođenju imali tek petnaestak kilograma.
Mladi tiranosaurusi relativno brzo su dostizali pune dimenzije – od 15 kilograma izrastali su do desetak tona. No, dok su njihovi roditelji, koji su imali najsnažniju vilicu i najveće zube od svih dinosaurusa, lovili na primer džinovske sauropode (četvoronožne dinosauruse biljojede), mladi tiranosaurusi ponašali su se kao sasvim drugačija vrsta. Oni su birali drugi, znatno manji plen koji je do tada bio lovina odraslih dinosaurusa srednjih dimenzija.
Boreći se za plen sa mladim ti-reksovima i drugim, uskoro džinovskim predatorima, očito je da su srednje vrste morale da izgube, ostavljajući upražnjenu nišu.
Tekst: Marija Đurić
Ilustracija: Wikipedia
*Verzija ovog teksta istog autora prvobitno je objavljena u listu “Politika”.