ZAŠTO BUMBAR LETI?
Vrlo je moguće da ste više puta čuli ili pročitali, u filmovima i na društvenim mrežama, zanimljivost o nemogućnosti bumbara da poleti. Navodno, “bumbar ima oblik tela i masu zbog kojih prema zakonima fizike uopšte ne može da poleti. Zašto leti? Zato što toga nije svestan”. Mada ova popularna dosetka ima lepu poentu, bumbarov let je zapravo naučno objašnjen. Zaista, dugo nije bilo sasvim jasno kako bumbari i drugi insekti to izvode, ali ima već 18 godina kako objašnjenje postoji.
Zapažanje da je bumbarov let, zbog njegovih dimenzija i ne-aerodinamičnosti, suprotan “zakonima fizike”, onih po kojima npr avioni lete, prvi je dao pre 90 godina francuski entomolog, ekspert za insekte, Antoan Mangan, koji je to u svojoj knjizi tvrdio za sve insekte, ne samo za bumbare (koji zaista izgledaju vrlo trapavo u svom letu).
Ovo zapažanje je steklo kultni status i citirano je nebrojeno mnogo puta, da bi se najzad tim pitanjem pozabavili fizičari. Tako su 2005. let bumbara ispitali Majkl Dikinson sa Tehnološko instituta u Kaliforniji i njegov tim i na ovu temu objavili rad u prestižnom američkom časopisu PNAS.
Naime, dok avioni lete jer zbog oblika krila dolazi do razlike u pritiscima vazduha koji struji preko njih i avion se podiže. Na sličan način lete i ptice koje zamasima krila gore-dole stvaraju isti efekat, sa smanjenjem pritiska iznad sebe, zbog čega se javlja ulazni drift koji ih održavaju u vazuduhu. Kod bumbara to ne može da se desi.
No, ultra brzim kamerama i pažljivom analizom ustanovljeno je da bumbar maše krilima na sasvim drugačiji način – zamasima napred nazad. Tako u vazduhu neposredno iznad sebe stvara “mini uragan”, jedan mali vrtlog vazduha. Ovi mini uragani, nalik na one velike atmosferske imaju u svojoj sredini “oko”, gde je pritisak niži. Zbog toga se u ovom mini uraganu, kao u kakvoj kupoli, bumbar podiže uvis.
Ovi vrtlozi su nestabilni i let nije elegantan kao kod ptica ili Airbas aviona, ali bumbar ipak leti i to koristeći, šta bi drugo, zakone fizike. Fotografija prikazuje bumbara koji se približava koralnom zvončiću (hechera), spreman da usisa nektar ove baštenske biljke.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Foto: Sffubs – Wikimedia Commons