AJNŠTAJN I STALJIN
(Reprint*) Evo zanimljivog pitanja, koje danas predstavlja samo jednu pomalo intrigantnu i svakako, poučnu priču, ali je u ranoj fazi Hladnog rata to bilo prvorazredno političko pitanje – da li je Albert Ajnštajn komunista?
Sumnja je svakako postojala. Godinu dana pre nego što će Ajnštajn napustiti Nemačku i zaputiti se u Ameriku, 1932. Ženska patriotska organizacija šalje pismo na čak 16 strana Stejt departmentu u kome izlaže razloge protiv dozvole da Ajnštajn uđe u SAD. “Čak ni Staljin lično nije bio povezan sa tako mnogo anarho-komunističkih grupa”, navode članice ove organizacije.
Ispostaviće se da su slične bojazni delile i tajne američke službe. Godine 1983. profesor sa Univerziteta u Majamiju na Floridi, Ričard Švarc, otkriva da je pod čuvenim Dž. Edgarom Huverom Federalni istražni biro (FBI) vodio opsežnu istragu o Ajnštajnu. Švarc objavljuje dosije sa 1427 stranica o praćenju Ajnštajna. Sudeći po tim dokumentima, Ajnštajna je FBI pratio i špijunirao već od 1933. pa sve do njegove smrti 1955. godine.
Agenti su prisluškivali njegove telefonske razgovore, pratili ga i pretraživali njegove otpatke. Čak su u jednoj prilici pretresli kuću Ajnštajnove sekretarice. U jednom od dosijea koje će sastaviti tih godina, ostalo je i Huverovo naređenje u kome se zahteva da Biro “dostavi izveštaj o bilo kojoj sumnjivoj, inkriminišućoj informaciji koja je sadržana u bilo kom fajlu koji Biro ima o ovoj osobi”.
Međutim, na drugoj strani sveta stvari zapravo nisu bile ništa bolje – Ajnštajn je u prvim decenijama XX veka najnepoželjniji naučnik u zemlji Sovjeta. Lično je Staljin napisao da teorija koja se naziva relativističkom predstavlja apsurdni proizvod buržoaske misli.
Ajnštajnova teorija relativnosti, i specijalna i opšta, od samog početka je posmatrana kao mahistička, po filozofu nauke, Ernetsu Mahu, što je u tradiciji Lenjinove inače sumnjive kritike nekih Mahovih postavki značilo njenu smrtnu presudu. “Danas se zna da je Staljin lično, preko profesionalnih filozofa i naučnika koji su se povinovali njegovim zahtevima i dogmama, bio inicijator pobijanja Ajnštajnove teorije relativiteta”, kaže na ovu temu, 1969. godine, Milovan Đilas u knjizi „Nesavršeno društvo“.
Međutim, vremenom će se stav prema Ajnštajnu menjati. Do toga dolazi prirodno, silom spoljnih prilika i očiglednih dokaza da Ajnštajnova teorija nije netačna, ma kako bila usput i “mahistička”.
Promena odnosa prema Ajnštajnu može se bukvalno pratiti kroz različita izdanja praktično istih knjiga. Velika sovjetska enciklopedija, kao jedan od najboljih pokazatelja stanja duhova u 1933. godini, kaže “filozofska pozicija Ajnštajna ne odlikuje se doslednošću. Materijalistički i dijalektički pogledi prepliću se sa mahističkim postavkama koje prevlađuju u skoro svim filozofskim istupanjima A. Ajnštajna”.
No, mada prethodno samog Ajnštajna kritikuje za nedoslednost, dvadeset godina kasnije, 1957. godine, isti izvor o njemu kaže: “Filozofski pogledi Ajnštajna sadrže svoj duboki progresivni naučni značaj nezavisno od ovih ili onih izjava takve vrste.”
U međuvremenu javlja se i ideja da bi priča o tome kako je Ajnštajn socijalista, ako ne i nešto više od toga, predstavljala pobedu kakvu su Moskva i njen mračni gospodar mogli samo poželeti u prvim godinama hladnog rata.
Godine 1952, uprkos svemu što je napisao o njemu i njegovim teorijama, uprkos fizičarima relativistima koji su iz dijalektičkih razloga dospeli u gulage, Josif Staljin lično poziva Ajnštajna da se dođe i počne da živi u sovjetskoj Rusiji. Ajnštajn odbija njegov poziv i nastavlja da provodi svoje poslednje mirne dane na Prinstonu, dok Huverovi agenti uzaludno kopaju po njegovom smeću.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević*
Foto: Alfred Eisenstaedt/Pix Inc./The LIFE Picture Collection/Getty Images