ARHIMEDOVE MAŠINE

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli, čak i onda kad sumnjičavo kritikujemo i kujemo zavere o njoj. No, bilo je dugih, i mahom mračnih i nesrećnih, perioda ljuske istorije kad je tehnologija igrala daleko skromniju ulogu.

Tako, srednji vek nije bio doba bujanja tehnike i tek će u njegovom jedna banalna tehnologija – vodenica – početi da menja ekonomske odnose i da kroz razvoj prvih manufaktura, postane klica tehničke civilizacije Zapada, a da sa renesansom uz druge stvari oživi oduševljenje tehnologijom. I mada se obično smatra da su tehnička znanja antike prosto izgubljena sa padom Rima, to je u mnogo čemu pogrešno.

Naprotiv. Sami antički narodi, čija je društva pokretala naizgled neiscrpna radna snaga robova, tehnička znanja nisu cenili ni blizu koliko i filozofiju ili druge umne veštine. Ravnodušnost prema tehnologiji se zapravo prenosi u srednji vek kroz sve one institucije koje su prethodno činile Rim, kroz gradove i manastire, pa se vremenom širom Evrope sasvim gube i neka ranija praktična znanja.

Neki uređaji se, međutim, neprekidno koriste, kao što su katapulti ili slavni vodeni sat, klepsidra. Posle Arhimeda, najznačajniji mehaničar Stare Grčke je izvesni Ktesibije iz Aleksandrije, koji je preminuo oko 270 p.n.e. Sin berberina, Ktesibije je izumeo nekoliko uređaja koji su koristili pritisak vazduha, ukljujući pumpe i vazdušni katapult. Njegov najpoznatiji izum upravo je poboljšanje rada klepsidre.

Mesta duhovnosti će kasnije obnoviti interes za tehniku, ali osim izuma, pre svega vojnih, a koji se već u praksi koriste, malo će toga moći da se pronađe u antičkim rukopisima. Za razliku od modernih vremena, umni ljudi u Antici nisu zapisivali kako praktični izumi funkcionišu i ko ih je otkrio. To je, istina, teško razumeti iz perspektive postojanja današnjih patentnih zavoda, specijalizovanih stručnih časopisa, internet portala i TV emisija koje prate svaki novi tehnološki poduhvat.

Uprkos tome, sasvim je jasno da je ključni doprinos razvoju antičke tehnologije dao sam Arhimed iz Sirakuze (oko 290-212 p.n.e), grčki fizičar, matematičar, filozof i izumitelj, naučnik neverovatno plodan ne samo za svoje doba. Tri veka posle Talesa iz Mileta, kao i potonjih jonskih fizičara i pitagorejaca koji su već bili značajno razvili astronomiju i matematiku, Arhimed je zatečenu baštinu dopunio opusom koji je ogroman i raznorodan, i to samo po onom što je sačuvano do danas.

Nažalost, nije sačuvan nijedan spis o Arhimedovim praktičnim izumima i mašinama. Prema Plutarhu, Arhimed nije pisao o svojim praktičnih izumima jer je o njima imao nisko mišljenje, iako su ga oni učinili slavnim. Ipak, legende o Arhimedu donekle svedoče da je zaista stvarao praktične mehanizme.

Arhimedu se pripisuje izum pumpe koja, nalik na svrdlo, pod nagibom izvlači vodu. Navodno je istraživao upotrebu poluge i zupčanika za prenos i pojačavanje sila, a njemu se pripisuje i rečenica “Dajte mi polugu, pomeriću zemlju”.

Po čuvenoj anegdoti, za kralja Sirakuze merio je odnos zlata i srebra u kraljevskoj kruni, da bi kad je shvatio kako deluje sila potiska istrčao iz kade go na ulicu sa uzvikom HeurAka (Otkrio sam). To je danas nemoguće proveriti, mada ta priča sigurno ima osnova pošto u prvoj od dve knjige “O plutajućim telima” Arhimed iznosi zakone hidrostatike.

Prema legendi, Arhimed je konstruisao i nekoliko ratnih mašina za odbranu Sirakuze od Rimljana. Koristio je sistem velikih sočiva kako bi zapalio galije na moru, a konstruisao je katapulte, velike praćke i bacače vrelog ulja. Navodno je konstruisao i dva mala mehanička planetarijuma koja su Rimljani otkrili posle osvajanja Sirakuze 212. godine pre nove ere.

Skoro tri veka posle Ktesibija i Arhimeda, Heron iz Aleksandrije, geometar i izumitelj koji je preminuo oko 32. godine nove ere, sistematizovao je čitavu menažeriju mehaničkih izuma iz Vavilona, Egipta i Stare Grčke. Heron je u matematici poznat po formuli za izračunavanje površine trougla pomoću dužina sve tri stranice, koja nosi njegovo ime, a u dve knjige “Pneumatike”, Heron je predstavio niz mehaničkih uređaja kao što su mehaničke ptice, lutke, vatreni motori i vodene orgulje.

Najpoznatiji izum Herona iz Aleksandrije je parna boca, aeolipil, što je je prva parna mašina koja je ikada načinjena. Ova jednostavna naprava se sastojala od suda u kome se zagrevala vodena para i cevčica kroz koje je para izlazila. Zbog zakona održanja impulsa, para iz cevčica je vrtela bocu u pravcu suprotnom od mlaza pare.

Nalik na Aleksandriju, i Rodos je u II i I veku pre nove ere bio značajno središte antičke astronomije, gde su nastala važna astronomska otkrića, a smatra se i da je Antikitera mehanizam napravljen na ostrvu Rodos. Filozof stoik Posejdonije (135-51 p.n.e) osnovao je na ovom ostrvu akademiju u kojoj se proučavala astronomija. Njegov učenik, Ciceron (106-43 p.n.e) zapisao je kako je Posejdonije “nedavno konstruisao instrument koji u svakom okretu reprodukuje kretanje Sunca, Meseca i pet planeta”.

Ulje na platnu iz 1620. italijanskog slikara Domenika Fetija prikazuje Arhimeda zamišljenog nad izumima.

—–-

Tekst: Slobodan Bubnjević*

Foto: Wikimedia – Ulje na platnu, 98x73cm, Domenico Fetti, 1620.

—

*Prema eseju “Drevne mašine” istog autora