ATLAS DUVANA

(Rizici*) Svaki sedmi čovek na planeti danas je pušač, a svaka peta smrt od uzroka koji su mogli da se izbegnu izazvana je pušenjem. Kampanje protiv pušenja i mere zabrana pomažu da se ova pretnja smanji – dovele su promene u cenama cigareta, ali i u pušačkim navikama širom zapadnog sveta.

Međutim, okolnosti se dramatično razlikuju u različitim delovima sveta. U zemljama Afrike i Azije broj pušača raste, u Skandinaviji korisnici cigareta prelaze na tradicionalni duvanski proizvod koji se naziva snus, a u Velikoj Britaniji pušači uz podršku države masovno prelaze na elektronske cigarete, dok su na Tajlandu, Australiji i u Brazilu ove tehnološke alternative cigareti protivzakonite.

Mada deluju kao tekovina ovog veka, antipušačkih pokreta bilo je mnogo kroz istoriju. Pomalo neobično, ali u savremenom svetu uzeli su maha u nacističkoj Nemačkoj kada je pušenje povezano za rakom pluća i drugim bolestima, a vlast proglasila pušenje lošim i štetnim, pretnjom za rasu, boreći se protiv njega na svim poljima.

Istoričari su opisali borbu tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka kada je Nemačka zabranjivala pušenje na javnom mestu, reklamiranje duvana, kao i pušenje za žene, pokušavajući da kroz tu borbu dostignu rasnu i telesnu čistotu.

Tokom 20. veka, sve države su usvojile nekakvu antipušačku politiku, da bi, sa sve jasnijim čiinjenicama koje povezuju sagorevanje cigarete sa opakim bolestima, u 21. veku zabrana pušenja bila usvojena i u zemljama sa dugom duvanskom tradicijom. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) propisala je ambiciozan cilj da se broj aktivnih pušača smanji ispod 20 odsto odrasle populacije.

Obično se smatra da se konačni prelom na putu ka ovom cilju dogodio u maju 2009. godine, kada je u Severnoj Karolini, tradicionalnom centru američke duvanske industrije usvojen zakon kojim više nije bilo dozvoljeno pušiti cigarete u javnom prostoru. Međutim, danas u SAD ipak puši oko 40 miliona ljudi, broj pušača više ne raste, ali se i ne smanjuje. Zato, nekoliko miliona ljudi pokušava da pronađe alternativu pušenju u proizvodima koji nisu cigarete, ali sadrže nikotin.

U Evropi cilj WHO nije dostignut, a država koja je u tome otišla najdalje je Švedska gde, po podacima iz 2016. godine, puši samo oko 9 odsto odrasle populacije. Zanimljivo je da u Švedskoj ima više žena pušača (10%), nego muškaraca (8%). Razlog za to je što Švedska podržava prelazak sa cigareta koje sagorevaju na tradicionalni skandinavski proizvod snus, koji više koriste muškarci. No, diskusija o tome da li je ova alternativa zdravija izaziva brojne kontroverze.

U Velikoj Britaniji je posebno razvijeno gledište da „treba pomoći ljudima koji ne mogu da prestanu“, što je zvanična doktrina Kraljevskog lekarskog koledža (ekvivalent lekarskim društvima u drugim zemljama). U knjizi pod nazivom „Smanjivanje štete kod nikotinske ovisnosti“, britanski Kraljevski lekarski koledž navodi da „sam nikotin nije posebno opasan i ako se nikotin može pružiti u formi koja je prihvatljiva i podobna kao zamena za cigarete, mogu se spasiti milioni života“.

Ovakav odnos stručne zajednice, kao i politika koja se sprovodi kroz subvencije i podršku preduzetnicima, dovela je do bujanja takozvanih vejp-šopova i masovnog korišćenja elektronskih cigareta u Velikoj Britaniji. Afirmisan je znak koji se postavlja na javna mesta „E-cigarete su dobrodošle“. Ne samo da se ovaj oblik uzimanja duvana promoviše, nego pušači u Velikoj Britaniji mogu da dobiju trenera o trošku države koji će im pomoći da pređu na elektronske cigarete.

U Japanu konvencionalne elektronske cigarete nisu toliko raširene, ali je zato posebno popularna nova tehnlogija zagrevanja duvana. Nakon što se prvo pojavila na japanskom tržištu, odnedavno je popularna u mnogim zemljama Evrope, pa tako i u Srbiji. Ova tehnologija podrazumeva korišćenje savremenog uređaja koji omogućuje zagrevanja duvana, čime se zamenjuje sagorevanje i smanjuje količina dima.

Istovremeno, u državama kao što su Tajland, Brazil i Australija politika prema pušenju je sasvim drugačija, a eletronske cigarete su čak zakonom zabranjene. U nekim državama u razvoju se ne razmišlja o tehnološkim alternativama, ali ni o zabrani cigareta – neke od afričkih država beleže značajan rast prinosa od akciza i poreza na duvan, tako da nisu motivisane da ukinu tu vrstu prihoda.

N.K.P.
—–
Fotografija: Depositphotos/Danmir12

*Ova priča o rizicima, treća od pet u seriji, nastala je kao naučnopopularni materijal u okviru projekta Harm Reduction Initiative.