ČEKAJUĆI VANZEMALJCA

(Tragom vesti) Nema nijednog respektabilnog naučnog dokaza da je ‘Oumuamua – prvo nebesko telo iz međuzvezdanog prostora čiju smo posetu imali sreću da zapazimo u Sunčevom sistemu, a koji je u oktobru 2017. uočen PanSTARRS1 teleskopom – vanzemaljski brod ili bar, deo kakve veštačke instalacije koju je razvila vanzemaljska inteligencija.

Naučni rad o kome svetski mediji pišu poslednjih dana, a koji su objavili Šmuel Biali i Abraham Loeb iz Centra za astrofiziku Harvard Smitsonijan bavi se uticajem Sunčevog zračenja na kretanje ‘Oumuamua i mada otvoreno pominje solarna jedra, ne navodi nijedan dokaz da misteriozni gost iz dubokog svemira nije samo jedan tumbajući kamen prekriven međuzvezdanom prašinom.

Niste prestali da čitate? Trebalo bi – mada se nakon početnog poricanja prirodno očekuje da tu ipak mora biti nešto, u ovom NKP osvrtu na zapaljive medijske napise kako je ‘Oumuamua možda solarno jedro zaista neće biti dat ni nagoveštaj da u pomenutom radu, kao i u desetinama, stotinama astronomskih istraživanja objavljenih poslednjih meseci ima, mimo tendencioznih komentara i uzgrednih opaski, ikakvog i najmanjeg utemeljenog pokazatelja koji je produkt istraživanja, a koji ukazuje na to da je gost iz svemira tvorevina vanzemaljaca. To se, jednostavno, ne može reći.

Nažalost, to je stvarno stanje stvari sa onim što znamo o objektu 1I/2017 U1, kako je ‘Oumuamua zvanično nazvan. Svaka druga interpretacija značila bi da vas “Nauka kroz priče” laže sa ciljem da na donekle podmukao način, prećutkivanjem celog konteksta, privuče vašu pažnju (i svim onim marketinškim ciljevima, lovom ka klikove i broj posetilaca, koji iz toga proističu), a da vam potom, naknadno, razotkrije dvosmislenost i neutemeljenost tvrdnji o vanzemaljskom poreklu.

Takav pristup je deo uzajamno izgrađenog poverenja gde naš razumni čitalac može sa razlogom očekivati ovakvu, rekao bih, elementarnu vrstu poštenja od portala gde se publika okuplja baš zato jer se ne hrani skandalima sa lažnim Kjubrikom i teorijama zavere o režiranom sletanju na Mesec, na mestu gde klimatske promene nisu izmišljotina, gde se ljudi ne pothranjuju glupostima o ravnoj Zemlji, gde se ne pišu podle poluistine o vakcinama i gde se ne podilazi teškim istorijskim sećanjima neutemeljenom neistinom da obogaćeni uranijum izazva rak ili bilo šta drugo što je “klikabilno” iz arsenala pseudonaučnih podilaženja ljudskim slabostima.

Međutim, a to je pravi povod za ovu priču, na mestima u medijskom reljefu kakav je NKP očekuje se jedna druga vrsta neistine – da nakon što smo sa pažnjom pročitali ne samo senzacionalističke napise, nego sam rad sa Harvarda razotkrijemo kako je on zapravo nešto drugo – suvoparni proračun odnosa gravitacione sile i potiska poteklog od zračenja zvezde iz koga ne proističe bilo šta o solarnim jedrima, već su ona uzgredno (i planski) samo pomenuta u zaključku. I da na temelju toga pokažemo kako su mediji zlonamerni, kako koriste lakovernost ljudi i prevrtljivost istraživača koji “igraju na popularnost”.

Uz to bismo, prirodno, iskoristili okolnost da predstavimo ozbiljna, neosporna, značajna i svakako dragocena istraživanja o ‘Oumuamua, među kojima i jedno u kojima je učestvovao i istraživač iz Srbije, a o kome smo već pisali. No, zar ne primećujete da je to isti trik, samo izveden u ogledalu?

Kad se pojavi rad poput pomenutog, kad ga mediji lansiraju na senzacionalistički način (što je prirodna stvar po sebi), potonja horska osuda CNN-a i svih onih clickbait portala koji su lansirali Harvardskog vanzemaljca, kao i zgražavanje i sprdnja sa lakovernošću, nije ništa manje iskrena. Kao, ljuti smo što galame da animiraju publiku, pa mi galamimo da animiramo našu, a još ispadamo pametniji.

Ako bez zadnjih namera pogledamo na stvar, činjenica kako toliki astronomi nisu našli baš ništa o vanzemaljcima, baš kako je u skladu sa Fermijevim paradoksom, da ih i dalje ne vidimo, tako da se oni ovde samo koriste za privlačenje pažnje zapravo je – tužna. Koliko god da volite svemirske priče, zašto bi vas inače zanimao jedan kamen u svemiru prepunom svakojakog kamenja ako ne bi postojala i najmanja, sasvim mala, neznatna mogućnost da je on imao neke veze sa vanzemaljcima?

Ako ta mogućnost postoji i u najblažem nagoveštaju, priča o “glasniku koji prvi dolazi” postaje tako dramatično zanimljiva da ni manje ni više nego pred izbore za Kongres, istovremeno sa ljutim političkim analizama, skandalima i tvitovima amerilčkog predsednika, dospeva u udarne vesti i otvorne strane vodećih svetskih medija poput CNN-a. Ako nje nema, priča o ‘Oumuamua je priča o jednom dosadnom kamenu.

Umesto uzajamnog iščuđavanja, evo zato jednog uverenja – interesovanje za mogući nagoveštaj druge inteligencije nije samo stvar medija, već i svih nas, pa i samih naučnika. Uvereni smo da to bolje od proste želje za popularnošću objašnjava zašto u svojim proračunima brojni astronomi tako uporno, a nepotrebno pominju reč vanzemaljac. Jer nema nijednog razloga, osim poze ozbiljnosti, da naučnici nisu jednako zagrejani za otkriće vanzemaljskog života kao i bilo ko od nas.

Zašto bi jedan kamen više u Sunčevom sistemu iole zanimao i najposvećemije astronome, specijalizovane za baš taj tip tela, a kamoli bilo koga drugog, ako nas sve ne bi grejala nada da će neki od njih pokazati da u tom ledenom, negostoljubivom, zapravo užasnom beskraju nismo sami?

Zamislite da jeste tako – samo kao misaoni eksperiment, gde kao što je rečeno pouzdano znamo da nemamo nikakvih naučnih dokaza – da imamo dokaz kako je pored Zemlje prošao vanzemaljski brod i da ga je pospani postdoktorand na Havajima jednog jutra video na snimcima koji je trebalo da predstavljaju nepoznatu kometu.

I da sada Astronomical Journal objavljuje rad koji su dvojica istraživača sa Harvarda postavila na ArXivs, a koji razotkriva njegovo pravo poreklo. Kako bi izgledala naša nauka od tog trenutka? Kako bi izgledao svet? Ko bi uopšte hajao za bilo koji naš lokalni problem, ili čak izbore za američki Kongres? Ili bilo šta drugo na tviteru? Osim, naravno, one jedne poruke – došli su.

S.B.

—–

Ilustracija: European Southern Observatory/M. Kornmesser

ArXivs link na rad sa Harvarda: https://arxiv.org/pdf/1810.11490.pdf

NKP priča “Uljez u našem sistemu”: http://naukakrozprice.rs/uljez-u-nasem-sistemu/