EVOLUCIJA ŽICE

“U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu odmah posle čitanja prvog izdanja Porekla vrsta. Uz izraze oduševljenja, Haksli kaže kako očekuje napade na Darvinovu knjigu. Sprema se bitka za teoriju evolucije, a svet počinje nepovratno da se menja.

No, u to doba su na horizontu i brojne druge promene. Kao što neandertalci isprva teško da su mogli pretpostaviti kako će suvonjavi i goluždravi homo sapiens postati i približno ono to što je danas, sredinom XIX veka malo ko primećuje kako se iz opšteg toka takozvane industrijske revolucije lagano izdvaja jedna grana napretka. Jedna koja će 150 godina kasnije dominirati svetom.

Dok se Darvin i Haksli dopisuju posredstvom vrlo efikasne, ali po prirodi stvari spore kraljevske pošte, britanskim krajolicima se već šire železničke pruge. U stopu ih prate i prve telegrafske žice koje se već postavljaju na oba kontinenta, po Evropi i Americi. Dve godine kasnije, 1861, počeće sa radom i prva interkontinentalna telegrafska linija, koja će pratiti železničku prugu popreko američkog kontinenta.

Počinje epoha telegrafa, dinosaurusa komunikacije. Zasnovan na ideji komunikacije signalima, potekloj iz antičkog doba koja će nakon srednje veka voditi ka komunikaciji zastavicama u mornarici, a u Francuskoj u 18. veku do slanja signala “semaforima”, telegraf je prvo sredstvo komunikacije putem žice.

Serija električnih izuma početkom 19. veka dovela je do razvoja Morzeovog telegrafa koji se počeo masovno koristiti od 1844. godine. Efikasan i jednostavan, telegraf je dovoljno isplativ da se kompanije nadmeću u premrežavanju sveta žicama – sa njim nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura. Mapa iz 1901. godine prikazuje stanje telegrafske mreže u svetu pre 120 godina.

Krajem 20. veka širenje komunikacije žicama će biti prepoznato pod nazivom “informatička revolucija”, mada je, posmatrano sa istorijske distance, “evolucija” donekle pogodniji naziv. U ovim spoljnim uslovima i pisma se lagano transformišu. Poruke se brže pišu. I stižu do većih daljina.

Telegraf će vremenom izroditi, u direktnim potomcima i paralelnim granama, čitav niz rodova i vrsta novih tehnologija za prenošenje poruka – kablograme, telekse, telefon, radio-vezu, satelitsku komunikaciju i, na kraju, oblike komunikacije bazirane na optoelektronici i internetu.

No, nakon 180 godina od uvođenja telegrafa, on sam gotovo sasvim izumire, što i ne čudi kad je reč o “evoluciji” – posle perioda suživota, pod pritiskom selekcije, predačke vrste lagano iščezavaju, ostavljajući prostor za nove, savršenije forme.

Telegraf je omogućio razvoj modernih medija, onakvih kakve danas poznajemo. Posredstvom telegrafa stižu policijski i novinski izveštaji iz daljine i menja se istorija savremenog novinarstva. Kratke, upečatljive vesti stižu od dopisnika gotovo u realnom vremenu. Štampa uspeva da istog dana ili dan kasnije objavi izveštaje o događajima koji su se upravo desili na drugom kraju sveta. Ova tehnološka okolnost dramatično menja ulogu, pa i značaj medija, gotovo jednako kao što je Gutenbergova presa promenila ulogu knjige.

Zahvaljujući tome, telegraf uvodi standarde komunikacije i načina prenošenja vesti koji će se zadržati i posle njegovog končanog iščeznuća krajem 20. veka. Oslonjeni na takvu tradiciju, danas brojni svetski časopisi koji najnovije vesti saopštavaju tvitovima ili u “blogovima uživo” imaju u nazivu reč “telegraf”. Tragovi evolucije, nešto kao rudimentarni organi u ljudskom telu.

Tekst: Slobodan Bubnjević

Mapa: A.B.C. Telegraphic Code 5th Edition, 1901. – Wikimedia Commons

—

*Tekst je nastao po motivima eseja istog autora “Šta je učinio Bog”, objavljenog u specijalu “Vreme nauke”, br 27.