ŽIVOT MEĐU OSAM MILIJARDI
(U fokusu) Broj stanovnika planete dostigao je osam milijardi. Ovaj zastrašujuće veliki broj otvara pitanje da li će biti dovoljno resursa, u hrani i energiji, da ljudska civilizacija opstane. Ili da opstane sama planeta.
Od utorka, 15. novembra, na planeti živi 8 milijardi ljudi. Reč je, naravno, o statističkoj proceni, ali ona znači da možete biti sigurni da potom, kako dani odmiču, osmomilijarditi stanovnik Zemlje se nesumnjivo rodio.
Zapravo, već kada pročitate ovaj tekst na svetu će biti 200 ljudi više. Ako odete da zakuvate kafu, dok se vratite, biće ih za još 50 više. S obzirom da je pre samo četiri decenije na planeti živelo dvostruko manje ljudi, a sedma milijarda je dostignuta u prošloj deceniji, ključno je pitanje da li će se ovako brz demografski rast nastaviti u nedogled.
Neće. Zapravo, porast broja ljudi je već dugo na leru – trenutno raste samo “po inerciji”. Kvačilo je pritisnuto još šezdesetih godina 20. veka kada je priraštaj dostigao svoj maksimum, a potom krenuo da opada.
Takozvana demografska eksplozija se desila sredinom 20. veka kada je u poređenju sa prošlim epohama došlo do drastičnog povećanja dužine života i rasta nataliteta. Porast koji danas vidimo posledica je ubrzanja iz tog vremena – ono i dalje obezbeđuje da broj stanovnika raste, iako se brzina tog rasta sada sve više smanjuje. U jednom trenutku brzina rasta će toliko opasti da će se i rast zaustaviti.
Hiljadama godina ljudska populacija rasla je izuzetno malom brzinom. Moglo bi se zato reći da cela istorija čoveka staje u prvu milijardu. Svet je pre 10.000 godina, kad je u neolitu čovek počeo da uzgaja žitarice i pripitomljava životinje, naseljavalo samo četiri miliona ljudi, a biće potrebne hiljade godina da dostigne populaciju današnje Srbije.
Pre pet vekova, krajem 15. veka, negde tamo kad je srpska despotija pala pod vlast Turaka, na planeti je živelo samo oko 500 miliona ljudi, a taj se broj održavao sve do sredine 18. veka, kada je počeo da raste zbog razvoja medicine i tehnologije. Život se produžio, a majke su istovremeno uspevale da porode i odgoje više beba.
U vreme uoči početka Prvog srpskog ustanka, na Zemlji je brojnost ljudi konačno dostigla jednu milijardu. Međutim, dok je za prvu milijardu bilo potrebno sto hiljada godina postojanja čoveka kao vrste, druga je dostignuta za samo 124 godine.
Uoči Prvog svetskog rata na planeti je živela jedna milijarda i 700 miliona ljudi, a kada je u Beogradu počeo Drugi svetski rat, tačnije 6. aprila 1941, na svetu je bilo 2.316.961.836 ljudi. Za treću milijardu bilo je potrebno samo 33 godine, ali pošto je sredinom veka priraštaj i dalje rastao, ovaj se period skratio na samo 15 godina, a potom na 12.
Tako će broj stanovnika skočiti na tri milijarde početkom šezdesetih, da bi četiri dostigao već sedamdesetih, pet osamdesetih, šest devedesetih, sedam 2011, a osam milijardi 2022. godine. No, kako je procenjeno, sledeća, deveta milijarda ćekaće se 14 godina, da bi se na desetu čekalo 18 godina.
To je jasan pokazatelj kako priraštaj opada i brzina rasta se sve više smanjuje. Demografi predviđaju raznovrsne scenarije, ali se svakako ne očekuje da će broj stanovnika Zemlje do kraja veka biti veći od 12 milijardi.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Foto: Depositphoto/Kudryashka
*Po motivima teksta od istog autora objavljenog u nedeljniku “Vreme” broj 1647.