HOD PO CRVENOJ PLANETI

Kada jednog dana stigne na Mars, posetilac sa Zemlje će hodati sa dvostruko manje napora po njegovoj površini. Konkretno, za energiju koja je potrebna da se na Zemlji popne na 3. sprat zgrade, na Marsu će biti dovoljna za penjanje do 5. sprata.

Napor, odnosno energija koju ulažemo u kretanje, a naročito na penjanje, troši se na savladavanje gravitacionog polja planete. A kakvo je ono na Marsu? U odnosu na druge planete, Mars je sličan Zemlji, ali je njegov prečnik tek nešto veći od polovine prečnika Zemlje, a masa mu je oko 11 odsto mase Zemlje.

Uzimajući to sve u obzir, gravitaciona sila na Marsu je za 62 odsto slabija nego na Zemlji. To znači da bi osoba koja ima masu od 100 kilograma, na Marsu imala težinu koja odgovara zemaljskoj težini osobe od 38 kilograma. Uz to, tokom hoda bi za ubedljiv skok od jednog metra bilo potrebno uložiti tek onoliko energije koliko je na Zemlji dovoljno da se preskoči vijača ili klupa visine od oko 40 cm.

Dobro je poznato da je situacija sa gravitacijom na nama mnogo bližem Mesecu još šašavija. Naime, ako na Zemlji možete da skočite jedan metar uvis, na Mesecu možete da preskočite kuću visine 6 metara. Isto tako, ako je vaša masa na Zemlji 100 kilograma, na Mesecu ćete imati težinu koja odgovara masi od samo 17 kilograma.

Taj hladni kamen koji kruži oko Zemlje na rastojanju od oko 384.000 kilometara, Mesec, ima prečnik četiri puta manji u odnosu na Zemljin i on iznosi 3474 kilometara. Zbog svega toga, hodajući po Mesecu osećali bi tek 17 odsto gravitacione sile u odnosu na ovu koja vas trenutno vuče.

Ako ste gledali čuvene snimke misije Apolo 11 čiji su astronauti 1969. godine prvi hodali po Mesecu, sigurno ste primetili da je hod Nila Armstronga i Edvina Oldrina vrlo čudan. Čak, postoje i snimci gde se vidi kako astronaut razigrano i brzo, bez ikakvog napora, skakuće po Mesečevoj površini.

Astronauti su sve ovo znali i pre sletanja lunarnog modula, pa su po izlasku prvo morali da nauče kako da hodaju po Mesecu da ne bi “leteli” i padali. Da su pokušali da hodaju baš onako kao što su to radili na Zemlji, oni bi zapravo odskakali u vis.

Edvin “Baz” Oldrin je četiri decenije nakon sletanja na Mesec govorio upravo o tom osećaju navodeći da nisu imali predstavu koliko će lako biti hodanje po Mesecu. “Bilo je kao na Zemlji, ali mnogo, mnogo lakše jer osećate manju silu. U našem planu leta stajalo je da treba prvih 10-15 sekundi da stojimo na dnu merdevina i da se držimo za ivicu opreme za sletanje kako bi proverili stabilnost. Uskoro sam shvatio da to zapravo ne treba da radim jer je kretanje okolo bilo mnogo lako”, kaže Oldrin u jednom od svojih svedočenja.