KOLIKO SU ŽIVOTINJE PAMETNE?

(Uz najavu ZooMozgologije) Možete li da pogodite ko je najveći genije Beo Zoo vrta? Da li je to neka velika životinja sa velikim mozgom? Da li veličina mozga uopšte odražava inteligenciju?

Odmah možemo otkriti da naš traženi genijalac sasvim sigurno nije papagaj tigrica Cica, čiji je mozak težak svega oko jednog grama, ali nije ni azijski slon Tvigi čiji je mozak težak impresivnih 4,5 kg. Kako se navodi upravo objavljenoj publikaciji “ZooMozgologija” Društva za neuronauke Srbije i Srpskog evolucionog društva, koju potpisuje nekoliko naših istraživača, Mirko Đorđević, Ivana Bjelobaba, Uroš Savković, Lea Vlajnić, Ana Milošević, Marija Petronijević, Vanja Radović i Emilija Romić, veličina mozga nije baš pouzdan trag u našoj potrazi za beogradskim genijem.

“Primera radi, iako najveći mozak među kičmenjacima, težine i do 9000 grama, ima kit ubica, ne bismo mogli da tvrdimo da njegove intelektualne sposobnosti prevazi­laze kognitivne kapacitete čoveka čiji mo­zak ima svega 1450 grama u proseku. Ako bismo za međusobno poređenje životinja po kompleksnosti ponašanja/oštrine čula koristili relativnu veličinu mozga (količnik mase mozga i telesne mase životinje) to bi takođe moglo da nas navede na pogrešne zaključke o inteligenciji životinje”, stoji u “ZooMozgologija”. Naime, ni relativna masa mozga ne vodi nas u pravom smeru jer bi na takvoj rang listi uz primate pobeđivale i rovčice iz reda Eulipotyphla.

Kako bi zaista napravili verodostojnu listu mozgova rangiranu prema složenosti ponašanja/oštrini čula, istraživači upoređuju ukupan broj neurona u određenoj strukturi mozga. “Naime, pošto neuroni predstavljaju najmanju funkcio­nalnu jedinicu mozga, veći broj neurona u određenoj strukturi mozga povećava količinu obrađenih informacija u jedinici vremena. Na primer, iako slon ima dva puta veću površinu kore mozga od čoveka, u njoj se nalazi tri puta manji broj neurona”, stoji u pomenutoj publikaciji.

Da li znate da gavrani umeju da trguju? Ove ptice mogu da nauče da razlikuju vrednosti žetona različitih boja i da za te žetone dobijaju svoju omiljenu hranu od eksperimentatora. Ako dobro obave zadatak, eksperimentator može da im ponudi da biraju između hrane koju manje vole i žetona koje mogu da skupljaju i kasnije zamene za hranu koju više vole (planiranje budućnosti i odlo­ženo zadovoljenje). U 90 odsto slučajeva, gavrani će uzeti žetone za buduće obroke. Kladimo se da su u ovom drugom delu pretekli i neke daleko “pametnije” vrste!

A znate li tačan odgovor na ovo pitanje: ko je pametniji, pas ili mačka? Koliko su bili inteligentni dinosaurusi i da li bi mogli da “nadmudre” današnjeg krokodila? Da li je, kao u basni, naš gavran i pored svega ipak manje pametan od lisice?

Odgovore na ova pitanja, kao i sva druga vezana za mozgove stanovnika Beo Zoo vrta i drugih životinja, kao i odgovor na pitanje ko je taj najveći genijalac, možete saznati svakog dana od 1. jula do 1. avgusta 2019. godine upravo u Beo Zoo vrtu u okviru manifestacije “ZooMozgologija” koja se bavi raznovrsnošću nervnih sistema i čula u životinjskom svetu.

Namenjena svim radoznalcima od jedne do 101 godine, “ZooMozgologija” je zabavna interaktivna izložba koju prate informativni paneli, vođene ture, bogat katalog i mobilna aplikacija, a koju su osmislile dve veoma aktivne organizacije, Društvo za neuronauke Srbije i Srpsko evoluciono društvo.

Izložba je pripremljena u susret Regionalnom kongresu neuronauka koji će se održati u Beogradu od 10. do 13. jula.

M.Đ.

—–

FOTO: Depositphotos/EBFoto