KONTINENT FIZIKE

(Na licu mesta: Granada, Španija*)

Spomenik na Placi de Isabel la Católica, u središtu jednog od najlepših evropskih gradova, Granade, prikazuje susret španske kraljice Izabele i Kristofora Kolumba u proleće 1492. godine. U to doba, osnivači španske imperije, kraljica Izabela od Kastilje i kralj Ferdinand od Aragona okončali su Rekonkistu na Iberijskom poluostrvu i nakon desetogodišnjeg rata sa Arapima u januaru iste godine osvojili njihovo poslednje uporište, Granadu.

Kolumbo je, pošto su ga prethodno odbile Venecija i Đenova, kao i potonjih šestogodišnjih pregovora sa Španijom, 17. aprila 1492. došao pred novoosvojeni grad i u gradiću Santa Fe (koji su katoličke snage podigle tokom opsade) potpisao sporazum o finansiranju prekomorske ekspedicije sa kraljicom Izabelom. Nekoliko meseci kasnije kreneo je na svoje slavno putovanje i u oktobru iste godine otkrio Ameriku.

Pet vekova kasnije, na istom mestu, u Granadi, okupili su se fizičari iz cele Evrope da bi doneli odluku kako će se – sedam godina nakon što je u CERN-u otkriven Higsov bozon – u budućnosti razvijati jedna od najvećih i svakako najskupljih ekspedicija savremene nauke: potraga za tajnom strukture materije.

„Biće potrebno bar dve decenije da se projektuje i izgradi novi akcelerator koji bi mogao da nasledi LHC“, rekla je generalna direktorka CERN-a, Fabiola Đanoti, kolegama okupljenim da razmotre kakva mašina je potrebna fizičarima da bi načinili novi prodor pred pitanjima tamne materije, simetrija i početka Univerzuma.

No, između seminara, dugih diskusija i dupke posećenih prezentacija na trodnevnoj konferenciji, pažljiv posmatrač mogao je primetiti kako su fizičari u Granadi pre bilo kakve odluke o budućnosti usvojili – primer sa kontinentom. Tako je u brojnim izlaganjima, ali i na hodnicima, u pauzama i tokom ručka, svako malo, neko podsećao kako otkriće Higsa na akceleratoru LHC u CERN-u nije kraj potrage, već da je Higsov bozon „novootkriveni kontinent koji tek treba istražiti“.

Naime, u ovoj oblasti nauke, zbog cene eksperimenata, neophodno je preduzeti gotovo nemoguću stvar i anticipirati otkrića decenijama unapred. Tako su još krajem osamdesetih godina, kad je u CERN-u pokrenut prethodni akcelerator LEP, fizičari na sličnim skupovima zaključili da je za otkriće Higsovog bozona neophodno izgraditi novi moćniji akcelerator poput današnjeg LHC. Odluka se pokazala dalekovidom – nakon izgradnje LHC, u leto 2012. objavljeno je da su dva eksperimenta na njemu došla do otkrića Higsovog bozona.

Već sledeće godine, usvojena je strategija razvoja oblasti koja je predvidela razmatranje izgradnje narednog velikog akceleratora koji bi bio pravi izbor za rešavanje novih izazova. Sada je došlo vreme da se donese odluka kakav će to akcelerator biti i opredeliti se za jendu od više mogućih budućnosti. Zato je Savet CERN-a u Granadi od 13. do 16. maja organizovao Otvoreni simpoziijum o Evropskoj strategiji za fiziku elementarnih čestica kao prelomni događaj u razvoju plana istraživanja čestica za narednih pola veka.

Na konferenciji je predstavljeno više od 160 ideja, a ishod diskusije će poslužiti Grupi za evropsku strategiju da do sledećeg leta donese novu Evropsku strategiju razvoja fizike elementarnih čestica. „Naš cilj je da se osiguramo da dobro razumemo šta su naučni prioriteti zajednice i koje sve opcije imamo da ih ostvarimo“, rekla je Halina Abramovič, predsednik Grupe za evropsku strategiju.

No, ako je Higsov bozon zaista “novi kontinent” (što je poređenje poteklo iz jednog intervjua objavljenog u CERN Kuriru pre tri godine), nije malo pitanje na koju stranu krenuti, posebno kad se ima u vidu da je odluka nepovratna i tiče se decenija u budućnosti. Najviše očekivanja se polaže u ideju izgradnje akceleratora FCC o kome se u javnosti govori od decembra prošle godine – to je daleko veći akcelerator od sadašnjeg sa tunelom prečnika 100 kilometara (LHC je u podzemnom tunelu od 27 km).

Pored toga, o čemu se puno govorilo u Granadi, predložen je i dizajn za akcelerator CLICK koji je linearni akcelerator i radio bi na sasvim drugom principu od kružnog LHC. Ovakav dizajn pruža manje dostupne energije, ali i pored izvesnih manjkavosti ima ogromnu prednost što se može stupnjevito graditi i produživati u budućnosti. Svakako, obe ideje podrazumevaju korišćenje postojećih resursa u CERN-u.

Suočeni sa zadatkom da gledaju ne samo unutar atomskog jezgra, nego i daleko u budućnost, učesnici simpozijuma u Granadi su svesni da Evropa nema neograničene resurse i da se mora izabrati jedan put – prethodni LHC je finansiran sredstvima CERN-a i donacijama zemalja članica i očekuje se da bi novi akcelerator morao koštati srazmerno isto. Zajednica fizičara visokih energija je inače pod kritikom jer ovi eksperimenti nisu jeftini (mada su mnogo skromniji od vojnih, svemirskih ili pojedinih biomedicinskih istraživanja).

U međuvremenu, dok Evropa zbog odluke o izgradnji LHC danas igra vodeću ulogu u ovoj oblasti nauke (što nije slučaj sa mnogim drugim disciplinama koje su daleko razvijenije u Novom svetu), u trku se uključila Kina koja se priprema za izgradnju gigantskog CEPC akceleratora u gradu Qinhuangdao, oko 300 kilometara istočno od Pekinga. Najavljen kao „fabrika Higsovih bozona“ akcelerator će služiti upravo za istraživanje fizike „novog kontinenta“, dok će po dimenzijama biti uporediv sa FCC (sa prstenom sličnog prečnika).

Mada pre otkrića Higsovog bozona Kinezi nisu bili fokusirani na fiziku elementarnih čestica, u Granadi niko nije imao ni najmanju sumnju da će Kinezi svoj grandiozni projekat ostvariti i da za to imaju i rešenosti i novca. Mada neprekidno govore kako nauka nije takmičenje u veličini mašina, ističući saradnju koja se videla i u Granadi gde je predstavljen i CEPC među evropskim projektima, fizičari su svesni koliko pogrešna odluka danas može uticati na buduće generacije evropskih naučnika, uz nezaobilaznu opasku da, pored drugih izazova, evropskim fizičarima „Kina diše za vrat“.

Ima više razloga da se eksperimenti u Evropi nastave i sredinom 21. veka kad će ovi projekti početi da rade. Pored toga što su nove mašine neophodne za odgonetanje enigmi koje su nerešive na sadašnjim dostupnim energijama, dalja ulaganja u ovakva istraživanja omogućuju i tehnološki razvoj kontinenta. U Španiji, gde je skup organizovan, nemaju nikakvu dilemu – veći sopstvenog deo budžeta za nauku investiraju u CERN i ponosni su što obezbeđuju 7 odsto ukupnog budžeta ove organizacije.

Kako kaže Marija Hoze Garsija Borge, fizičarka iz vladinog tela koje se stara o nauci Španije, CERN je posebno značajan za ovu zemlju koja je tokom Frankove diktature bila izopštena iz većine drugih međunarodnih organizacija i jedino je u CERN-u bila prihvaćena. U međuvremenu, organizacija je odnedavno dobila i novog 23. člana – Republiku Srbiju koja se upravo iskracava na CERN-ov kontinent.

S.B.

—–

*Autor je član Evropske mreže za komunikaciju fizike elementarnih čestica (EPPCN) koja je, uporedo sa Otvorenim simpozijumom, organizovala skup u Granadi

Foto: Depositphoto/Karkozphoto