MESEČEVA STRELA

(Izvan fokusa) Ljutita boginja Hera, gnevna zbog neverstva svog muža Zevsa, gonila je ljupku boginju Letu koja je vrhovnom grčkom bogu zapala za oko, zabranivši joj da se porodi bilo gde na kopnu i ostrvima. Leta se ipak domogla ostrva Delos, gde je rodila blizance – kod Grka beskrajno poštovanog boga Apolona i boginju lova, divljine i prirode, Artemidu, predstavljenu likom prelepe žene sa lukom i strelom.

I dok je šezdesetih godina Apolon pozajmio ime slavnom NASA programu Apolo, tokom koga je od 1969-1975. čovek leteo na Mesec, po njegovoj sestri Artemidi, odnosno Artemis, nazvan je program povratka ljudi na Zemljin satelit u 21. veku. Nakon prve, probne Artemis 1 misije, u sledećoj, 2024. godine, ljudi će leteti na Mesec, a izbor zaštitnika je sasvim logičan jer se planira da prva osoba na Mesečevoj površini sada bude žena.

U brižljivo biranoj simbolici, Artemis je boginja čija se tradicija inače vezuje za Mesec, a imena njenih drugova u lovu, Orion i Kalisto, nazivi su za brod i modul u misijama ka Mesecu.

Artemida je u grčkoj tradiciji zamišljana kao pravedna, ali osvetoljubiva boginja koja luta grčkim šumama u društvu velike svite nimfi, bogova i drugih pratilaca. Više starogrčkih priča opisuje situacije kada su ljudi bez uspeha pokušali da joj podvale i to gorko platili, a najpoznatija je iz epa o Trojanskom ratu.

Pošto je vođa Grka, Agamemnon, ubio jelena koji je pripadao Artemidi, ona je zaustavila vetar, sprečavajući Grke da krenu u pohod na Troju. Beznadežni Agamemnon je zato bio prinuđen da Artemidi žrtvuje svoju kćerku Ifigeniju što je motiv koji je na razne načine razrađivan u grčkim tragedijama.

Artemida je sa svojim bratom Apolonom ratovala na trojanskoj strani, budući da je Hera podržavala Grke u njihovom pohodu.

Tri hiljade godina nakon što su ove legende prvi put uobličene i zabeležene u homerskoj tradiciji, poduhvat sa imenom Artemis, odapet sa Zemlje kao jedna od njenih strela, dosegao je do Meseca. Slika prikazuje brod Orion u okviru misije Artemis 1.

—

Tekst: S. Bubnjević

Foto: NASA

Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs