MIKROKOSMOS IZNUTRA

(Putopisi iz CERN-a) Fotografija prikazuje kako izgleda unutrašnjost cevi akceleratora u CERN-u. Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC) najveći je i najmoćniji akcelerator današnjice. Smešten 100 metara ispod zemlje u podnožju Alpa, nadomak Ženevskog jezera, akcelerator je omogućio otkriće Higsovog bozona pre šest godina.

Kao rezultat skoro dve decenije planiranja i izgradnje, LHC radi i dalje, dajući fizičarima zapanjujuću količinu informacija o mikrosvetu tokom milijardu sudara koji se u njemu dogode svake sekunde. U krugu dugom 27 kilometara, akcelerator se sastoji od 9593 superpovodnih magneta, smeštenih u okruženje indentično maketi sa slike, koja je inače izložena na CERN-ovoj izložbi Mikrokosmos.

Ovi magneti rade na temperaturi gotovo odmah iznad apsolutne nule, na -271,3 stepena Celzijusa, što njegovu unutrašnjost čini jednim od najhladnijih mesta u svemiru. To je nužno jer samo tako, zahvaljujući superprovodnosti, moguće je stvoriti dovoljno jaka polja da bi se snopovi protona ubrzali tako da energija međusobnih sudara u nekom od CERN-ovih detektora dostigne 13 TeV.

„Svi žele da siđu u tunel“, kaže Pedro Adreu, komunikator nauke iz Portugala, dok hodamo ulicama između stotina nadzemnih zgarada i laboratorija u sedištu CERN-a. On objašnjava kako tokom godine oko 150 portuglaskih škola poseti CERN, ali da se svi trude da dođu odjednom, tokom zimske pauze u radu akceleratora, jer je tada jedino moguće sići u tunel.

CERN je evropska organizacija koju čine 22 zemlje članice i 3 pridružena člana koja su viđena za punopravno članstvo (što je status Srbije), ali ovde dolaze istraživači, inženjeri i kompanije iz celog sveta. Tokom otvorenih dana, porodice putuju sa severa Evrope da bi obišle ovu fasicnantnu mašinu, živi spomenik ljudskoj kreativnosti, veštini, ali i saradnji među narodima oko nečeg dugoročno važnog, što ne donosi brzu dobit i trenutni politički prestiž.

Kako bi se udovoljilo interesovanju, CERN je između ostalog postavio makete delova akceleratora na izložbi Mikrokosmos, koja je redovna stanica svim školama i posetiocima. No, uskoro će se ukazati prilika za obilazak samog tunela LHC koja će zaista dugo trajati – sledeće godine počinje drugo veliko zaustavljanje, LS2.

Tokom punih dve godine koliko će trajati LS2, akcelerator će biti remontovan, kako bi u poslednjem, trećem delu svog života, dostigao svoje maksimalne energije i maksimalan broj sudara.

Tada će se raditi još nešto. CERN i njegove članice već uveliko planiraju naslednika za LHC, iako će sadašnji akcelerator raditi bar još pola decenije. Reč je o mašini koja se naziva High Luminosity LHC, odnosno Visokoluminozni LHC. S obzirom da mu je ime prilično nekomunikativno, tim koji ga projektuje ga već naziva i Hi-Lumi.

“Zovemo ga i dabldeker”, kaže Isabel Bejar Alonso, fizičarka i šefica HL-LHC projektnog tima, objašnjavajući šta ova međunarodna grupa u CERN-u radi na izgradnji akceleratora budućnosti koji će sačuvati primat CERN-a nad Kinom i SAD skoro do polovine ovog veka.

Od CERN-ovog poduhvata ima raznovrsnih koristi, ali na tako dugoj skali, cilj je jedan – da se razumeju ključna pitanja strukture sveta i stavi na dalju probu Standardni model, što je teorija koja opisuje od čega su svemir i sve oko nas sačinjeni.

Da bi se istraživao svet elementarnih čestica, svet mnogo, mnogo manji i od atoma, neophodno je imati “mikroskop” koji vidi svet na tim skalama, a jedini način da se to postigne jeste da se čestice (poput protona) ubrzaju do ogromnih energija pomoću sprave kao što je LHC ili kao što će biti HL-LHC, a potom sudare u nekom od detektora.

U tim sudarima se zbivaju razni obični, ali i čudni događaji koje fizičari “snimaju” i potom analiziraju pomoću najmoćnijih računara današnjice, kavi postoje u CERN-u. Što je broj sudara veći i intenzivniji, bolje vidimo kako mikrokosmos izgleda iznutra.

To je dugo i skupo putovanje koji podrazumeva i mnogo neprekidnog objašnjavanja finansijerima i donosiocima odluka. No, za sada je to jedini put da se eksperimentom proveri i dublje shvati materija, odgovori kako je nastao svemir i pronađu odgovori na čovekova najveća i najstarija pitanja.

(2/3)

Tekst i fotografija: S.B.