OTKUDA ČOVEKU TOLIKI MOZAK?

(Aktuelno) Čovek ne samo da misli kako je pametniji od drugih vrsta, a povremeno to i demonstrira, nego, u poređenju sa drugim životinjama, zaista ima proporcionalno veći mozak. Fotografija prikazuje poprečni presek ljudske lobanje u kojoj je toliki ljudski mozak inače smešten i koja se koristi u obrazovne svrhe. Mada veličina po sebi nije presudna, čudovišno veliki broj neurona u mozgu i silna složenost neuronske mreže očigledno jesu povezani sa ljudskom inteligencijom.

Tokom evolucije, mozak predaka naše vrste morao je u nekom trenutku postati veći i složeniji, što je bio preduslov za potonji razvoj inteligentnog ponašanja. Čini se da su genetičari iz Santa Kruza u SAD sada otkrili i gen koji je to prouzrokovao. Naime, pre oko 3 miliona godina kod primata se, nakon neobične serije mutacija, pojavio gen koji u laboratorijama nazivaju po oznaci NOTCH2NL.

Prestižni časopis Cell objavio je ove nedelje naučni rad koji potpisuje Jan Fides sa Instituta za genomiku u Santa Kruzu zajedno sa još 26 drugih istraživača, a koji pokazuje da je gen NOTCH2NL imao ovu ulogu u ljudskoj evoluciji. Naučni portali širom sveta potom su preneli vest kako je ovaj gen doveo do razvoja ljudske inteligencije.

Kako piše magazin New Scientist, gen NOTCH2NL ne postoji kod majmuna, niti kod drugih primata, a javio se kod zajedničkog pretka iz koga su se razvili ljudi i druge vrste roda Homo, kao što su neandertalci i denisovljani. Mada je čovek zapravo jedina preživela vrsta ovog roda, sve druge su takođe imale veliki i složen mozak.

Genetička istorija ljudske inteligencije otkriva i druge fascinantne detalje o buđenju čovečanstva usled mutacija gena. Tako je u časopisu Nature pre pet godina objavljeno više radova o mutacijama gena SRGAP2 koji su pokazivali da su primati sa svakom novom mutacijom ovog gena osvajali po jednu novu veštinu, kao što su uspravan hod ili govor. Ove zapanjujuće posledice povezane su sa činjenicom da mutirani SGRAP2c dovodi do proizvodnje proteina koji – usporava rast mozga. To omogućuje da, nakon što se mozak razvije, njegova složenost bude veća.

U uzbudljivom istraživanju američkog genetičara Evana Ajhlera koji je svoje rezultate objavio 2012. godine, takođe u Cell magazinu, u laboratorijske miševe je ubacivan „pogrešan“ duplikat SGRAP2c gena. I onda se događalo nešto sasvim neverovatno. Sa promenom u proizvodnji proteina, mozgovi miševa bi počeli dramatično da se menjaju, a njihove sinapse da se izdužuju. Njihovi majušni, životinjski mozgovi su se “pritiskom na genetički prekidač” pretvarali u ljudske.

S.B.

—–

Foto: Tim McCormack/Wikimedia