PRIVREMENI STRUČNJAК TREĆE КLASE

(Povodom 140. rođendana Alberta Ajnštajna) Prvo pominjanje Ajnštajnovog imena u novinama nije bilo o nekom važnom otkriću, već je glasilo: “Privatni časovi iz matematike i fizike… koje daje krajnje iscrpno Albert Ajnštajn, vlasnik diplome predavača sa saveznog politehničkog fakulteta… Probni časovi besplatni”.

Danas postoji jedna prava „mitologija“ o Ajnštajnu, čitava baština iskaza i tvrdnji koje veliki fizičar nikad nije izgovorio i događaja u kojima nije učestvovao. Tako se uporedo sa nepostojećim citatima, onim o pčelama na primer (”Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine”), ali i mnogim drugim, uz falsifikate i lažne priče, često pogrešno navodi kako je čovek koji će postati najuticajniji fizičar, a možda i mislilac svih vremena Albert Ajnštajn (1879–1955), bio „loš u školi“.

Uvid u arhivu njegovih ocena jasno pokazuje da Ajnštajn nije bio loš đak, kao i da je matematici bio posvećen od najranijeg doba. No, za takve priče ima izvesnog povoda jer u očima savremenika Ajnštajn jeste bio – mlad čovek koji ne obećava previše. Brojni detalji iz njegove biografije pokazuju da se po svemu sudeći razlikovao od okoline, ali i da se suočavao sa silnim izazovima.

Ajnštajn je u mladosti bio daleko od značajnog fizičara. Politehničku akademiju u Cirihu je upisao sa teškoćama, tokom studija ga je profesor Minkovski smatrao “lenjivcem”, a Ajnštajn je bežao s njegovih časova. S obzirom na nezavidan uspeh, gotovo da nije bilo nade da će nastaviti akademsku karijeru i negde dobiti mesto profesora.

Istovremeno, kako je mnogo kasnije tvrdio u jednom od intervjua, “akademska karijera u kojoj je neko primoran da proizvodi naučne radove u velikim količinama donosi sa sobom opasnost od intelektualne površnosti”. No, zahvaljujući Marselu Grosmanu, kolegi fizičaru, dobio je jedno neugledno nameštenje u Bernu, u Zavodu za patente. Ovde se u junu 1902. godine zaposlio kao privremeni tehnički stručnjak treće klase, za bednu platu.

Među pismima koja su ostala iza Ajnštajna stoji i kako se on žali Milevi da je “izvesnim ljudima sve živo dosadno”, aludirajući na kolege iz Patentnog zavoda. Narednih 7 godina, šest dana u nedelji provodio je po osam sati u toj kancelariji, ali je, kako se pohvalio u jednom pismu, u poslu zaista uživao “zato što je raznovrstan”.

Prema Ajnštajnovoj biografiji koju je 2007. objavio Volter Ajzakson, Ajnštajna je mučilo to što provodi silno vreme u kancelariji, zatim daje privatne časove, a onda još mora da pronađe vreme kako bi se bavio naučnim radom. No, ubrzo je shvatio da se osmočasovni posao u Patentnom zavodu može završiti i za dva sata, pa je ostatak vremena provodio zadubljen u svoje papire i razmišljanja. “Čim bi se neko pojavio, trpao sam beleške u fioku stola i pravio se da se bavim svojim zvaničnim poslom”.

I onda će, dve godine kasnije, tokom „čudesne“ 1905. Ajnštajn u tišini Patentnog biroa napisati, a potom poslati i objaviti seriju od pet kratkih radova od kojih će svaki dovesti do nastanka jedne nove oblasti fizike. Njagova teorija relativnosti, utemeljena na dva od pet radova tada objavljenih u „Fizičkim analima“, izmeniće ne samo fiziku, nego i dotadašnje poimanje sveta, filozofije i kulture.

Jedan vek kasnije, sudeći prema statističkim analizama najvećeg skupa knjiga i časopisa koje je iz svetskih biblioteka prikupio i snimio Google Books, ime Alberta Ajnštajna, čiji 140. rođendan obeležavamo ovih dana, ubedljivo je najčešće pominjano ime jednog čoveka u literaturi današnjice, ispred Čarlsa Darvina.

S.B./M.Đ.

—–

FOTO: Wikipedia/ETH-Archiv

Po motivima eseja istih autora objavljenog u “Politici” od 9. marta 2019.