TRI SLEPA MIŠA

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

“Decenije naučnog i pedagoškog rada na popravljanju reputacije ovih letećih sisara i edukovanju građana o njihovoj korisnoj i značajnoj ulozi u lancima ishrane i ekosistemima, na putu su ovih dana sa novim naletom aktuelne pandemije bolesti COVID-19, da padnu u vodu”, navodi se u saopštenju Branke Pejić i dr Ivane Budinski iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Jelene Bogosavljević i dr Milana Paunovića iz Prirodnjačkog muzeja, kao i Branka Кarapandže iz FAUNA C & M.

Naime, veliki broj građana pita se da li slepi miševi mogu biti nosioci uzročnika COVID-19 i da li mogu preneti zarazu na čoveka – što je tokom početka pandemije sasvim pogrešno navođeno u nekim svetskim medijima. U saopštenju istraživača, međutim, stoji da slepi miševi, iako zaista jesu nosioci određenog broja virusa, ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika COVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka.

“Loša reputacija” slepih miševa međutim nije vezana samo za aktuelnu pandemiju – priča da se slepi miševi petljaju u kosu i sisaju krv ljudima – prema mišljenju nekih domaćih istraživača – potekla je upravo sa naših prostora. I zašto nadleću takvom munjevitom brzinom iznad glava ljudi?

Oni koji se bave proučavanjem slepih miševa kažu da među svim bliskim susretima sa ovim životinjama, što u pećinama, što na drugim mestima, nije zabeležen nijedan vezan za petljanje u kosu što je, inače, usput, anatomski nemoguće za ovu životinju.

No, i to je samo još jedan od mnoštva mitova vezanih za slepe miševe. Priča se da piju krv i ujedaju, da su gluvi, slepi, a i da imaju veze sa grofom Drakulom.

Što se pijenja krvi tiče – to je apsolutno tačno! Međutim, važi samo za 3 od oko 1200 vrsta slepih miševa. Ove tri vrste slepog miša vampira žive u Južnoj Americi i teže svega 40 grama, ali za 20 minuta mogu da popiju 20 grama krvi, uglavnom stoke ili nekog drugog sisara. Nijedna od evropskih niti neka od oko 30 vrsta slepih miševa koje se sreću u Srbiji ne ujedaju i ne piju krv, već love sićušne insekte, mušice, komarce i slično. Mnogi slepi miševi čak preferiraju voće.

“Nakon obilnih kiša tokom maja i juna brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, je izuzetno porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja”, objašnjavaju naši istraživači. “Ali, nema razloga za brigu! Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali. Nisu opasni ni za decu, niti će se uplesti u kosu, što je jedna od najčešćih zabluda. Ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini. Oni nemaju i ne mogu imati epitet ‘štetočina’ koji često ide uz, na primer, glodare i insekte”.

No, verovatno najveća zabluda u vezi sa slepim miševima jeste tvrdnja iz njihovog imena – da su slepi. Takva ideja potiče od njihove sposobnosti eholokacije. Naime, slepi miš u mraku funkcioniše pomalo nalik ultrazvučnom aparatu – on odašilje ultrazvučne impulse koji se odbijaju od tela u okolini, a slepi miš dobija povratnu informaciju na osnovu koje stvara sliku o izgledu prostora u kom se kreće. (O tome kako je zahvaljujući istraživanjima jezivog italijanskog sveštenika otkrivena eholokacija kod slepih miševa, čitajte u posebnom tekstu Nauke kroz priče “Gospodar slepih miševa”).

Kao i drugi sisari, slepi miševi nose mladunce u stomaku, a kada se beba rodi, majka je doji. Slepi miševi su, uostalom, jedini pravi leteći sisari.

U Srbiji su zaštićena vrsta. Zabranjeno je hvatati ih, ubijati, maltretirati, uništavati im staništa. Veoma su značajni za životnu sredinu jer su najvažniji regulatori brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Da nema slepih miševa, zaprašivanje komaraca nam ne bi mnogo pomoglo da se otarasimo tih insekata. Takođe, slepi miševi ne stvaraju baš nikakvu štetu po čoveka. Ne uništavaju zgrade u koje se naseljavaju, ne oštećuju materijale kao miševi i pacovi, ne preturaju po kuhinji i ne ujedaju, a nisu poznati ni kao prenosioci zaraznih bolesti.

Ali, šta ćete raditi ako vam u sred noći slepi miš uleti u stan? Samo u Beogradu tokom toplijeg dela godine stotine ljudi muku muče sa ovim problemom. Slepi miševi uleću kroz prozore u osvetljene prostore, uglavnom jureći nekog insekta, ili sasvim slučajno. Uglavnom bivaju zatečeni, baš kao i stanari. Nastaje panika, ljudi viču, beže, lupaju vratima ili pokušavaju da ga ulove.

Stručnjaci kažu da upravo tu nastaje još veći problem. Najvažnije je ne paničiti jer će slepi miš da se uplaši i dezorijentiše. Najbrže će izaći iz sobe ako je i vi napustite, ili ako se umirite i obavezno ugasite svetlo. Ukoliko imate slepe miševe u okolini, i nedoumice o njima, za savet se možete se obratiti biolozima iz Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Tekst: Marija Đurić

Fotografija: Pixabay