VELIKA BOGINJA

(Uoči tribine*) Pogledajte kako se planeta menja. Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom. Naučnici bi rekli da je to otud što se uz razvoj trgovine promenio ideal lepote, pa tako i predstave u praistorijskim kultovima plodnosti, iz kojih će kasnije izrasti čitava mreža religijskih verovanja u Veliku, Trojnu ili Belu boginju Zemlje.

Tako će se boginja Gea kroz milenijume menjati, od svojih velikih oblika u kamenom dobu do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je sa vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.

No, kako Gea izgleda danas, kad je od svevideće titanke koja upravlja silama planete za većinu ljudi postala samo slovo u arheološkom leksikonu? Ako nastavimo niz i pogledamo je u 21. veku, Geu nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije već i ozbiljno otrovanu i zaraženu svakojakim infekcijama, praćenim hroničnim visokim pritiskom, malim kapacitetom pluća i vodom koja nadolazi.

U inače prirodnom procesu grejanja planete, Zemljina atmosfera je zbog ljudskog delovanja i zato, daleko više CO2 u atmosferi počela da zadržava više dugotalasnog Sunčevog zračenja, što je podiglo srednju temperaturu planete. Prema izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), srednja globalna temperatura je od 1900. porasla za 0,6 stepeni Celzijusa, a ako se ništa ne učini, do 2100. mogla bi da poraste između 1,4 i 5,8 stepeni.

Posledice takvog rasta globalne temperature prete da ugroze prirodno okruženje i dosadašnji način života na planeti. U takvoj neizvesnosti ona dočekuje i ovogodišnji Dan planete, 22. april, koji naravno ni juče, ni prethodnih godina nije bio nikakva svetkovina njenom božanstvu, ali se smatra za najvažniji globalni ekološki događaj.

Prvi Dan planete Zemlje, 22. aprila 1970, tadašnji ekolozi pioniri pažljivo su pripremali punih godinu dana, a datum je izabran zbog višestrukog značaja, pošto je 22. april dan rođenja čak trojice poznatih ekologa: glumca Edija Alberta (1906–2005), prirodnjaka Džona Mjuira (1838–1914) i agronoma Julijusa Mortona (1832–1902).

Pet decenija kasnije, u Srbiji se ovaj datum dočekuje jednako ravnodušno, a javnost je u dobroj meri hladnokrvna prema klimatskim promenama. No, u međuvremenu, u četvrtak, 18. aprila, u 19h u Velikoj sali SKC, u organizaciji Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauke kroz priče” istraživači iz raznih oblasti razgovaraju na temu “Poslednji dan planete Zemlje”. Pridružite se!

S.B.

—-

Foto: Depositphoto/JohanSwanepoel

*Posetite tribinu u Velikoj sali SKC: https://www.facebook.com/events/284489199144970/