LEK ZA GOSPOĐU RITU
Autor: Milica Vinić*
—
PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!
Da li uživate u buđenju u rano jutro i pripremi za dnevne obaveze koje se konstantno nagomilavaju? Mali je broj nas koji bi rekao da. Jutarnja kafa? To već bolje zvuči. Ali, veliki broj ljudi je jutarnju kafu zamenio jednom pilulom. Ukoliko biste u šetnji nekim američkim gradom zaustavili nasumičnog tinejdžera i zamolili ga da vas uputi na nekoga od koga možete da nabavite ritalin, postoji velika verovatnoća da bi izvadio lek iz džepa i poklonio vam ga. Ili bi ga prodao, za simboličnu sumu od jednog dolara po komadu.
Ritalin je tržišni naziv za lek metilfenidat, koji je stimulans centralnog nervnog sistema. Koristi se kao zvaničan tretman za narkolepsiju (poremećaj spavanja) i ADHD (poremećaj hiperaktivnosti) poslednjih 50 godina. Procenjeno je da je vrlo učinkovit u suzbijanju hiperaktivnosti i impulsivnosti. Pod njegovim dejstvom povećava se količina neurotransmitera u mozgu – dopamina i noradrenalina, koji regulišu nivo pažnje.
Stručnjaci kažu da se zavisnost o ovim tabletama razvija vrlo lako, posebno ukoliko se uzimaju količine veće od propisanih ili se ne unosi na adekvatan način, već intravenozno ili ušmrkavanjem. Kada se uzima na način koji nije medicinski propisan, izaziva efekte slične kokainu tj. proizvodi efekat euforije. Američka Uprava za suzbijanje narkotika svrstala je ovaj lek na listu onih za koje postoji visok rizik od zloupotrebe.
Ritalin je otkrio 1944. godine hemičar Leandro Panizon i nazvao ga po svojoj ženi Riti, koja je redovno konzumirala ovaj medikament pre partije tenisa. Zbog problema sa niskim pritiskom, bilo joj je mnogo lakše da tako postigne bolji rezultat. Čak je i sam izumitelj potcenio rizike rekreativnog korišćenja ovog leka.
Motivi za zloupotrebu su razni. Ima onih koji to rade da ne bi koristili neku konvencionalnu drogu, onih koji žele da povećaju budnost kako bi obavili različite zadatke, radi bolje koncentracije i motivacije, ali čak i onih koji samo žele da smršaju.
Ritalin se često naziva “pametnom drogom” zbog reputacije među školarcima jer se veruje da poboljšava kognitivne preformanse i da se nakon njegove upotrebe stiče utisak da vreme teče sporije što dovodi do toga da se za isto vreme obavi veći broj zadataka. Zabrinjavajuće je što tinejdžeri međusobno razmenjuju medikamente, pa često nemaju posla sa sumnjivim dilerima u mračnim ćorsokacima, što samo pospešuje iluziju da zapravo ne rade ništa loše.
Posledice su brojne i zavise od količine unešenih lekova i trajanja same zavisnosti. Kao zajedničku, možemo navesti svojevrsnu depresiju koja neminovno nastupa nakon sto prođe dejstvo korišćene droge. Ako tome dodamo i nedostatak volje, motivacije, želje za komunikacijom, nesanicu, glavobolju, anksioznost, nepovezano razmišljanje, da li zaista vredi rizikovati?
Zavisnost o lekovima ovog tipa je rastući problem. Svake godine se povećava broj dijagnostifikovanih poremećaja hiperaktivnosti, što dalje dovodi do toga da je veći broj lekova u slobodnom opticaju. Godine 2011. prepisan je 21 milion recepata deci tinejdzerskog uzrasta. U Americi je u datom trenutku bilo 25 miliona dece tog uzrasta.
Sve veći broj ljudi poseže za “pospešivačima kognitivnih sposobnosti” jer svet je danas jedna velika laboratorija stresa. Pred nas su stavljeni brojni izazovi i očekuje se da budemo savršeni. Naravno da većini ovo ne polazi za rukom, pa su pojedini akteri shvatili da lekovi mogu da pomognu.
—–
FOTO: Depositphotos
*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu. Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!