LETOVI NAD SRBIJOM

Autor: Vlada Marinković*

—

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!

Samo šest godina nakon čuvenog leta braće Rajt, počinje istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Tada je Subotičanin Ivan Sarić u Parizu video avion kojim je Luj Blerio 1909. preleteo Lamanš. Ovaj svestrani sportista se, odmah po povratku u Suboticu, dao na izradu svog jednokrilca sa unapređenim sistemom upravljanja u odnosu na uzor. Pravio ga je od priručnih materijala kao što su drvo, platno, točkovi motocikla, klavirske žice, a sedište aviona je bilo od pletenog pruća. Nakon nekoliko probnih, zakazao je zvaničan let za 16. oktobar 1910. Preleteo je tada oko 3,5 km na visini od 30 metara.

Ipak, kao prvi Srbin u avionu najčešce se pominje, tadašnji princ, a kasnije kralj Jugoslavije, Aleksandar Karađorđević. On je sa francuskim grofom De Lamberom leteo 26. aprila 1910. u Parizu.

Letelo se i nad Beogradom, a jedan od prvih pilota bio je Slovenac Edvard Rusjan. Želeo je da leti na Božić, međutim, zbog loših meteoroloških uslova odložio je let za 27. decembar 1910./9. januar 1911. Vremenske prilike su i dalje bile nepovoljne, svejedno, Rusjan odlučuje da leti. Poleteo je sa Donjeg grada na Kalemegdanu, preleteo zidine beogradske tvrđave, napravio zaokret kod železničkog mosta na Savi, i kada se vraćao na sletanje vetar je polomio krilo aviona, tako da je Edvard Rusjan stradao.  Sahranjen je na beogradskom Novom groblju.

Od oko 80.000 ljudi, koliko je tada živelo u Beogradu, na sahranu je došlo 15.000. Dnevni list Politika, tada štampan na svega četiri strane, Rusjanu je posvetila stranu i po. Na naslovnoj strani je tekst “Smrt jednog junaka”, gde se, između ostalog, navodi i Rusjanov odgovor na pitanje vezano za jake vetrove: “ Ako u Srbiji i poginem, ne žalim, u svojoj sam zemlji poginuo, ali, valjda neće doći do toga.”

Prvi srpski piloti su poručnici Miloš Ilić i Jovan Jugović, potporučnik Živojin Stanković, narednik Mihajlo Petrović i podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novičić. Obuku su završili u Francuskoj od maja do septembra 1912. Narednik Mihajlo Petrović, prvi je u grupi izveo samostalni let i zvanično postao prvi srpski pilot aviona. Dobio je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979, a srpsku broj 1.

On će, nažalost, postati i prva žrtva ratnog vazduhoplovstva u Srbiji i jedan od prvih pilota na svetu koji su stradali u ratnim dejstvima. Poginuo je 1913. tokom izviđanja u blizini Skadra. Nedavno je doneta odluka da vojni aerodrom Niš  ponese ime “Narednik – pilot Mihajlo Petrović”.

Vazduhoplovstvo postaje sve važnije za vojsku, te je 24. decembra 1912. ustanovljena Vazduhoplovna komanda sa sedištem u Nišu, čime je Srbija postala jedna od 15 država u svetu koje su imale vojnu avijaciju, i bila među prvih pet koje su je upotrebile u ratnim dejstvima. Danas  se 24. decembar slavi kao dan RV i PVO Vojske Srbije.

Uporedo sa vojnim, u svetu se razvija i civilno vazduhoplovstvo. Niču nove fabrike aviona, otvaraju se nove avio-kompanije, uspostavljaju avio-linije između gradova.

Razvoj vazduhoplovne industrije u Srbiji počinje vrlo rano i zlatno doba dostiže izmedju dva svetska rata, tako da se već 1923. osniva “Ikarus – prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva”, a naredne godine “Prva srpska fabrika aeroplana Živojina Rogožarskog”.  Do početka drugog svetskog rata na teritoriji Srbije osnovano je 6 fabrika aviona, postojala su dva proizvođača avionskih motora i nekoliko fabrika razne vazduhoplovne opreme.

Pored licencnih proizvodili su se i avioni domaće konstrukcije. Među njima se posebno ističu Rogožarski IK-3, koji je konstruisao projektansk tim inženjera Ilića, Sivčeva i Zrnića. Isporučeni avioni leteli su u okviru VI lovačkog puka, zaduženog za odbranu Beograda, i izuzetno uspešno su se borili sa daleko brojnijim nemačkim Meseršmitima ME-109, tokom Aprilskog rata 1941.

U Beogradu je 17. juna 1927. osnovana avio-kompanija “Aeroput”, čiju tradiciju je nastavio čuveni JAT, a zatim i “Air Serbia”. Za osnivanje kompanije posebno je zaslužan Tadija Sondermajer, prvi srpski vazduhoplovni inženjer, dobrovoljac u Balkanskim ratovima i Velikom ratu, sportski i ratni pilot, osnivač nacionalnog Aero-kluba “Naša krila” i predsednik Svetske vazduhoplovne sportske federacije FAI. Poznat je i po dvoboju sa Milošem Crnjanskim, koji se odigrao 26. septembra 1926. u Vršcu.

Izazivač je bio Crnjanski a povod je bila rasprava da li su bolji francuski ili nemački avioni. Crnjanskom su sekundanti bili  književnik Dušan Matić  i reditelj Branko Gavela, dok je Sondermajeru sekundant bio njegov ratni drug, veliki arhitekta i akademik, Aleksandar Deroko. Na sreću dvoboj se završio bez povređenih. Tako je sledeće godine Crnjaski počeo da objavljuje “Seobe” u nastavcima, a Sondermajer je dao odlučujući doprinos osnivanju  “Aeroput-a”.

U nameri da populariše vaduhoplovstvo i dođe do sredstava za osnivanje, Sondermajer je, zajedno sa poručnikom Leonidom Bajdakom, organizovao let Pariz-Bombaj-Beograd. Izabrali su jednomotorni  avion Potez 25, poleteli 20. aprila i posle 11 dana putovanja i gotovo 15.000 kilometara sleteli su 2.maja 1927. u Beograd gde ih je, na tek otvorenom aerodromu u Bežaniji, dočekalo oko 30.000 ljudi. Akcije kompanije “Aeroput” posle toga postaju veoma tražene.

Podsetimo se da tek nepune tri nedelje kasnije, 21. maja 1927. Čarls Lindberg postaje prvi pilot koji je preleteo Atlantik.

—–

Foto: Wikimedia commons

*Autor je polaznik Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu.  Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!