GDE JE ŽIVOT MOGUĆ?
Autor: Željka Nikitović*
—
PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 24 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!
Pre nešto više od godinu dana međunarodni tim naučnika je otkrio sistem od sedam planeta oko zvezde TRAPIST-1 koja je udaljena od Zemlje 39 svetlosnih godina i spada u grupu ultrahladnih patuljaka. Površinska temperatura ove zvezde iznosi oko 2500 Celzijusa, a masa je jedna desetina Sunčeve mase.
Uz vest o otkriću ovog sistema koja je izazvala globalnu senzaciju, pažnju je privukao i podatak da tri od sedam planeta iz tog sistema kruže oko svoje matične zvezde u naseljivom pojasu, odnosno području unutar koga bi mogli postojati uslovi za život. U pitanju su stenovite planete, a čini se i da su na dve planete u sistemu TRAPIST-1 uslovi za život vrlo slični ili identični onima na Zemlji.
Planete koje su veličine kao Zemlja najverovatnije imaju metalno jezgro. Plimne sile koje planete poseduju inače su neophodne za život na njima. Stalno gravitaciono privlačenje zvezde sa jedne strane i rotacija planeta sa druge, dovodi do izmena “plima” i “oseka” što dovodi do trenja slojeva planeta, dakle dolazi do razvijanja i održavanja vrućeg jezgra. Vruća, tečna metalna jezgra u planeti koja rotira razvija magnetno polje planete, magnetosferu koja onda planetu štiti od radijacijskog zračenja matične zvezde.
Grupa naučnika saopštila je da planete B i C iz tog sistema poseduju unutarašnju toplotu jer su vrlo blizu svoje zvezde, a da su planete D i E najbolji kandidati za nastanak života, jer imaju izvor toplote iz svog jezgra. Osim toga planeta D kako se procenjuje ima prosečnu površinsku temperaturu od 15 Celzijusa, što je zapravo identično uslovima na Zemlji.
Što se tiče vode kao još jednog uslova za nastanak života, na ovim planetama bi trebalo da je bude u izobilju. Vrlo je moguće da je voda na površini planeta, bilo u tekućem ili u zamrznutom stanju. Na nekima od njih je moguće da ima i pravih okeana.
Buduća istraživanja mogla bi da utvrde ima li u atmosferi tragova hemijskih jedinjenja poput metana koji su rezultat životnih procesa i da li postoje makar i najmanji uslovi za njegov razvoj, navodi se u članku objavljenom u časopisu Nature.
Dve planete su izvesno veličine Zemlje, imaju sinhronu rotaciju i treba im dva dana da se okrenu oko zvezde veličine Jupitera. Planete su previše blizu zvezde da bi bile potpuno nastanjive, ali bi na njima moglo biti predela u kojima bi i ljudi mogli da prežive.
—–
FOTO: NASA/JPL-Caltech
*Autorka je polaznica Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu. Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!