KAKO DA SE ODLUČITE?

Smatra se da, svesno ili nesvesno, dnevno donosite više hiljada odluka, od načina na koji ćete se pokrenuti i kako ćete popiti guljaj kafe, do promene političke opcije ili portala koji više nećete čitati jer vas je izneverio. Ponekad, međutim, ne možete da se odlučite – sa mukom birate banku u kojoj uzimate kredit, dvoumite se zbog cene novih cipela, napustili biste nedostojanstven posao i krenuli u preduzetničku avanturu, ali niste sigurni. Kako da se odlučite?

Uvek možete pokušati da sebi pomognete – zabeležite, na primer, na papir opcije između kojih birate, svejedno da li su to banke ili poslovi. I ocenite svaku od opcija po tri kriterijuma: 1. Dobar ili loš? 2. Snažan ili slab? 3. Aktivan ili pasivan?

Ove tri veličine, evaluacija, potencija ili aktivnost, koje se u psihologiji nazivaju semantičkim razlikama (diferencijalima) mogu da pomognu u utvrđivanju vašeg stava, posebno ako vam nije ponuđen samo dvojak odgovor dobro ili loše, nego vam je ponuđena skala gde postoji i malo manje dobar i malo manje loš. Zato se ovakvi faktori vrlo često koriste u istraživanjima stavova ili pri psihološkim testovima.

U praksu ih je šezdesetih godina uveo američki psiholog Čarls E. Osgud, a ono što ih čini posebno uzbudljivim je što zadiru u razumevanje oblikovanja stavova. U poznatoj antropološkoj studiji iz 1964. Ogud je sa saradnicma isprobao 10.000 mogućih faktora u raznim zemljama i uz malo statistike pokazao da bi se ova tri faktora mogla smatrati univerzalnim u svakoj kulturi.

Sam proces odlučivanja, mada može biti slikovit i zgodan na papiru, događa se gotovo trenutno, onda kad nam odluka treba, a ne dva dana, tri skale i mnogo grafika kasnije. Teško da ste partneru prišli nakon podrobne faktorske analize. Čak i ako ste prethodni put sate proveli računajući da li da uzmete još jedan kredit, na tu odluku su možda delimično uticale i neke stvari koje se ne daju faktorisati, kao što su boje, toplina prostora, ponašanje vašeg bankara.

Na vaš izbor inače mogu da utiču svi ovi brojni, dugoročno beznačajni, ali trenutno važni faktori koji vrebaju u senci odluke. Raznovrsna znanja iz kongnitivnih nauka, pre svega psihologije, ali i drugih disciplina, poput fizike, matematike i biologije, do kojih su istraživači došli u poslednjih nekoliko decenija, pokazuju da se proces donošenja bilo kakve odluke ne može svesti samo na racionalnu analizu, čak i kod poslovično racionalnih ljudi.

Sa evolucionog stanovišta to je opravdano – Homo sapiens mnoge važne odluke donosi brzo i u vanrednim situacijama jer uticaj sredine uslovljava hoće li preživeti. Sa druge strane, često odluke donosimo i suviše brzo, kroz heuristike, što Kaneman i Tverski nazivaju “brzim” sistemom razmišljanja. Otud i toliko raznovrsnih kognitivnih prepreka, pa čak i zabluda, postoji u rasuđivanju, kao što su usidravanje ili dug iz prošlosti. Zbog njih olako upadamo u predrasude, biramo i pogrešno i dajemo šansu tamo gde nismo smeli.

Na drugoj strani, brzina mehanizma odlučivanja je istovremeno i vrlina, pa čak najveća snaga naše vrste. Uostalom, kad je o biranju reč, da li se i sami bilo kada, u bilo čemu – ljubavi, poslu ili politici – odlučujete za neodlučnost?

S.B.

—–

Ilustracija: Depositphotos/Smilewithjul

*Po motivima članka istog autora “Kako donosite odluku?” objavljenog u aprilu 2016. u časopisu “Elementi” broj 4.