KO JE OKLEVETAO GRAVITACIONE TALASE?

(Aktuelno) Većina svetskih medija ostala je naizgled sasvim ravnodušna na prošlonedeljnu vest da nešto nije u redu sa otkrićem gravitacionih talasa. Kada su pre tri godine LIGO detektori po prvi put snimili gravitacione talase, potekle od sudara dve crne rupe, vest je izazvala impresivnu buru ne samo u medijima koji prate nauku, već se o njoj izveštavalo u političkim hronikama, a stvar je zainteresovalo milione ljudi. Detekcija čudnovatih talasa u prostor-vremenu koje je Ajnštajn predvideo tada je, sasvim opravdano, proglašena otkrićem veka.

Naime, dva detektora LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) u Americi su još u jesen 2015. godine, doslovno odmah pošto su prvi put pokrenuti, snimili prve gravitacione talase, a vest o tome je na spektakularnoj konferenciji objavljena 11. februara 2016. godine, nakon polugodišnje analize podataka. Uočene gravitacione talase su prouzrokovale dve crne rupe pre 1,3 milijarde godina, za otkriće je 2017. dodeljena Nobelova nagrada, slični talasi iz drugih izvora su snimljeni još pet puta, a otkriće je otvorilo nove mogućnosti u posmatranju univerzuma.

Sada, ugledni naučnopopularni časopis New Scientist donosi ekskluzivnu priču kako podaci snimljeni LIGO detektorima nisu analizirani na ispravan način. Priča koju britanski list objavljuje u poslednjem broju kao naslovnu temu zasnovana je na tvrdnjama grupe danskih fizičara predvođenih dr Endru Džeksonom sa Instituta Nils Bor u Kopenhagenu.

Džeksonov tim, naime, tvrdi da LIGO pri analizi detektovanih talasa nije na pravilan način odstranio šum u signalu i dovode u pitanje postojanje otkrića, navodeći da su gravitacioni talasi iluzija. Džekson i njegov tim su na tu temu objavili naučni rad u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics u kome su pokušali da dokažu kako su istraživači u LIGO kolaboraciji izdvojili signal iz šuma iz koga se, po njihovom mišljenju, ništa ne vidi.

Reagujući na ove sumnje, LIGO je saopštio da sprema rad u kome će razjasniti sve dileme o tome kako su analizirani signali, a nalozi ove kolaboracije na društvenim mrežama su se usijali od linkova iz kojih se može sasznati sve što ste ikada želeli da znate o analizi nekog signala.

Postojanje gravitacionih talasa teorijski je predvideo Albert Ajnštajn svojom Opštom teorijom relativnosti, pre tačno 100 godina, ali ni on sam nije verovao da ih možemo detektovati. Mada je teorija relativnosti nepobitno dokazana, sve do radova američkog fizičara Rejnera Vajsa iz sedamdesetih godina niko nije pokušavao da ulovi same gravitacione talase. Sa idejom koju su on i slavni Kipt Torn promovisali, a koju je fizičar Beri Beriš doveo do ostvarenja, u Americi je pokrenut LIGO eksperiment.

Na uzajamnoj udaljenosti od 3000 kilometara, u Livingstonu i Hanfordu, dva napredna LIGO detektora puštena su u rad 2015. i odmah po pokretranju nove instalacije, detektovani su prvi gravitacioni talasi. Analiza je trajala punih šest meseci, a sirovi podaci sa detektora su čak objavljeni javno, dostupni svima. Otkriće je, osim oduševljenja izazvalo tako malo sumnje da je Nobelov komitet već sledeće godine dodelio nagradu Rejneru Vajsu, Beri Berišu i Kipu Tornu za „odlučujući doprinos razvoju LIGO detektora i opservaciju gravitacionih talasa“.

Novo preispitivanje samo po sebi nije čudno jer naučnici svako malo dovode u sumnju i najveća otkrića, a drugi ih brane, ali je pažnja koju je tome posvetio New Scientist i prava mala istraga o načinu na koji je došlo do LIGO otkrića počela je da liči na – skandal veka. No, drugi mediji su ostali sasvim hladnokrvni i osim mnogih sajtova koji inače doslovno prenose priče ovog časopisa (kao što jedan broj medija prenosi i NKP), veliki naučni portali se za sada ponašaju kao da se ništa nije desilo.

Ovakav oprez zapravo nije neopravdan, a moglo bi se reći i da je ohrabrujući – ako bi se sumnja u istinitost tako značajnog otkrića proširila na osnovu jedne naučne debate i potonjeg ekskluzivnog članka, opravdana oni bili ili ne, gravitacioni talasi, a i čitava na njima zasnovana fizika, nikada više ne bi bili posmatrani na isti način. Moderni mediji to omogućuju – ako bi stvar potom bila i demantovana, čitave armije pseudonaučnika koje sada i ne haju za ovo otkriće videli bi u njemu nove argumente za teoriju zavere.

Slučaj je, međutim, primer kako nauka, ma kako uspevala da ulovi čudesna saznanja, poduhvat koji je u neprekidnoj izgradnji. Pre ili kasnije ćemo saznati koliko su čvrsto u tu građevinu uzidani gravitacioni talasi. Fotografija prikazuje instalaciju Virgo detektora koji je pridružen LIGO detektorima.

S.B.

—

Foto: LIGO – Virgo collaboration/CCO 1.0